Profesor Oliver Stojković objasnio je da li geni zaista mogu da povećaju šanse, stvore predodređenost ili smanje rizik od smrti usled zaraze koronom.
Koliko često su geni bili “krivac” za smrt od korone, još uvek nema preciznog odgovora. U pojedinim istraživanjima tvrdi se da geni jedne porodice, ili čak određene nacije, mogu da povećaju ili smanje šanse za smrtni ishod od virusa.
Genetičar i molekularni biolog, profesor Oliver Stojković objasnio je da li geni zaista mogu da povećaju šanse, stvore predodređenost ili smanje rizik od teških simtoma ili smrti kao posledice kovida-19.
Svi ljudi se genetski razlikuju, pa samim tim postoje i razlike u njihovoj urođenoj sposobnosti za odbranu od virusa.
“Korona je definitvno pokazala da postoji raznolikost u odgovoru na virus. Neki umiru, dok drugima nije ništa. Naravno da geni imaju ogroman uticaj na to kako ćemo da reagujemo. Jedan deo priče jeste uslovljen genima, ali još uvek ne znamo detaljne mehanizme”, kaže profesor Oliver Stojković.
Ne postoji jedan konkretan gen koji dovodi do lošeg ishoda, već je to kombinacija ili skup gena, kaže profesor za portal Objektiv.rs.
"Ono što za sada znamo, jeste da ne postoji jedan gen koji je krivac za sve teške oblike virusa, već je to skup gena u kombinaciji sa ličnim osobinama.To znači da gen otpornosti na koronu nikada neće biti otkriven, kao ni gen koji je doveo do loše reakcije, već samo rizične kombinacije. Odgovor na kovid je posledica igre između gena, uticaja sredine i njihovog međusobnog preplitanja”, kaže.
Težak oblik u porodici povećava rizik
Ako naš krvni srodnik ima težak oblik virusa, svakako da i mi imamo veće šanse da dođe do toga.
“To nije pravilo, ali geni jednostavno povećavaju šanse od određene reakcije. Ali, treba da postavimo pitanje, ako neko ima dijabetes i to je nasledio, zatim oboli od korone i ima tešku kliničku sliku, da li su krivac geni ili dijabetes? Imamo mnogo takvih slučajeva. Nikada ne možemo precizno statistički izračunati u kojoj meri su geni uticali na smrtni ishod, a u kojoj drugi faktori, kao što to ne možemo precizno da utvrdimo ni za jednu drugu bolest”, objašnjava profesor.
Belgijanci i Šveđani nisu genetski otporniji
U određenim istraživanjima tvrdi se da su narodi kao što su Belgijanci, Šveđani ili Norvežani otporniji na koronu, nego što je slučaj sa Italijanima i Špancima.
“Kod nekih naroda i populacija mogu da postoje razlike u učestalosti nekih varijanti gena. Na primer, u centralnoj Evropi učestalost jedne varijacije gena dovodi do cistične fibroze koja je češća nego u Kini ili Africi. Ali, kod korone to nije potvrđeno. Ne možemo da kažemo da su određeni narodi otporniji od drugih. Mnogo više od gena naroda utiče higijena i fizička distanca, koju neki narodi imaju više nego ostali”, kaže profesor.
Nema prostih odgovora
Kao tačku na brojna istraživanja o uticaju gena Srba, Hrvata i Crnogoraca u otpornosti na virus, profesor je rekao da tu nema mesta ozbiljnim tvrdnjama.
“Svako ko na kompleksna pitanja daje jednostavne, jednoznačne i popularne odgovore, rizikuje da zvuči kao laik, da stekne popularnost među običnim ljudima, ali da ispadne neznalica u društvu kolega lekara”, jasan je profesor Stojković.