Region

DUGUJE ZA SAOBRAĆAJNE PREKRŠAJE 100.000 EVRA?! Neslavni rekorder

Autor Jelena Stokić Izvor Srpskainfo

Vozači u Bosni i Hercegovini duguju neverovatnih 73.692.000 maraka za saobraćajne prekršaje, potvrdili su za Srpskainfo u Agenciji za identifikaciona dokumenta (IDDEEA).

ilustracija
Izvor: Guliver/GettyImagesPlus/iStock/Andrija Nikolic

Stručnjaci ističu da je jedini način borbe protiv nesavesnih vozača, jeste pooštrovanje kazni i oduzimanje vozila.

Prema podacima iz IDDEEA, vozači u Federaciji BiH su dužni 46.752.593 marke za saobraćajne prekršaje, a vozači u Srpskoj 23.622.595 maraka, dok oni iz Brčko distrikta duguju više od 3,3 miliona maraka.

Nestvarno zvuči da postoje bahati vozači koji za prekršaje duguju i po 200.000 maraka.

"Neslavni rekorder u BiH je vozač iz Sarajeva, koji duguje čak 207.553 marke. Iza njega su dva vozača iz Brčkog, sa po 83.970 i 80.228 maraka. Kada je u pitanju Republika Srpska, najviše duguje vozač iz Modriče, koji je do sada skupio 74.944 marke kazni", potvrdili su iz IDDEEA za Srpskainfo.

Najčešći prekršaji su prekoračenje brzine, nekorišćenje bezbednosnog pojasa i vožnja neispravnog vozila, a vozači često “zaboravljaju” da upale svetla, te nepropisno parkiraju vozila.

Prema tvrdnjama stručnjaka, bahati vozači su našli načine kako da zaobiđu institucije i zakone, te da ne plaćaju kazne.

Vozači koji duguju po desetine hiljada maraka za kazne obično nemaju ništa od imovine na svoje ime. Oni uglavnom voze automobile koji su registrovani na članove njihovih porodica, te tako postaje skoro nemoguće naplatiti potraživanja", kaže sagovornik "Srpske info."

Dodaje da bi zbog toga trebalo uvesti i oštrije kazne za one koji tim vozačima daju vozila.

Inženjer za bezbednost saobraćaja i član koordinacione grupe za bezbednost saobraćaja Nikola Ćopić ističe da rešenje problema bahatih vozača možemo posmatrati kroz nekoliko mera.

-"Prvenstveno, smatram da oduzimanje vozila kao sredstva izvršenja prekršaja treba da postane pravilo, a ne izuzetak, i da nadležni organ, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova kod takvih prekršaja ne bi trebalo da odstupa od takvog ustaljenog postupanja. Rešenje se može tražiti i u prinudnom izvršenju izrečenih novčanih kazni od strane Poreske uprave, a u tom slučaju izvršenje se može sprovoditi na novčanim primanjima dužnika, pokretnim stvarima, novčanim sredstvima sa računa kod banaka i slično", pojašnjava Ćopić.

Navodi da bi apostrofirao i zakonsku mogućnost koju trenutno pruža važeći Zakon o prekršajima Republike Srpske.

"Tu mislim na zamenu novčane kazne kaznom zatvora, i to nakon što istekne rok od tri godine od dana pravosnažnosti prekršajnog naloga ili rešenja o prekršaju. U ovom slučaju treba napomenuti da se zamena vrši na način da se za svakih započetih 50 maraka određuje kazna u trajanju od jednog dana zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti kraća od jednog dana, niti duža od 60 dana", ističe Ćopić.

Gore navedene mere, kaže, mahom su kratkoročne i srednjoročne, a kada bi se one adekvatno provodile njihov efekat bi se veoma brzo osetio.

"Koren problema se krije isključivo u nedostatku pravovremene edukacije iz oblasti bezbednosti saobraćaja i siguran sam da bi pravovremena edukacija, a pri tome mislim na edukaciju već od predškolskog uzrasta i njen nastavak kroz osnovno i srednje obrazovanje, dalo možda najsporije, ali ubedljivo najefikasnije rešenje ovog i drugih problema u oblasti saobraćaja. Jer, bez promene svesti nema ni trajnog rešenja problema", zaključio je Ćopić.