Mladom banjalučaninu Danijelu Lovriću nije nikakav problem da se biciklom zaputi nekoliko stotina kilometara do Splita ili Tuzle kako bi posetio dobre prijatelje.
Da bi prevalio tako dalek put ne trebaju mu nikakve posebne pripreme; kiša ili vrućina neće ga pokolebati, Danijelu je samo važno da uz sebe ima dobru volju.
Može se reći da ovaj mladić bukvalno živi na biciklu, piše Srpskainfo.
Sve je počelo pre četiri godine, kada se na dva točka zaputio sve do manastira Ostrog, prenoseći 400 kilometara posebnu poruku u srcu.
“Drug s kojim sam išao i ja smo ovaj put posvetili komšiji obolelom od leukemije. Vozili smo transparent s porukom za njegovo ozdravljenje, sa željom da mu donesemo snagu i podršku sa Ostroga”, pojašnjava ovaj 30-ogodišnjak, koji biciklom za dan pređe i 200 kilometara.
I svaka naredna vožnja izBanjaluke za njega je imala posebnu simboliku.
Uvek se tu radi o iskrenom prijateljstvu, za koje daljina nije nikakva prepreka.
Povrh svega, obožava prirodu, svaka vožnja biciklom, govori, jedinstven je doživljaj.
Kako je 18 godina trenirao fudbal, dobra kondicija mu je saveznik pri velikim kilometražama. Rado pamti put do Splita, dokle je vozio kako bi vidio dugogodišnju prijateljicu. Vožnja autobusom uopšte nije bila opcija.
“Moja koleginica je napustila posao u Banjaluci i otišla da radi na kruzer. Nakon nekog vremena, bila je u prolazu u Splitu i javila mi se ako mogu da dođem da se vidimo. Baš s tom devojkom sam biciklom obišao pola Bosne i bilo mi je sasvim logično da idem da je vidim biciklom. Drug i ja smo išli zajedno, prvi dan smo stigli do Livna, drugi do Splita, nama je to bio izazov”, ističe Lovrić.
Svaki put najveća podrška mu je majka Grozda, kojoj je najvažnije da bezbedan stigne na krajnje odredište. Jedno od njih bila je i Tuzla.
“Drug iz Banjaluke je igrao u FK Sloboda iz Tuzle i pozvao me da odgledam utakmicu. Rekao mi je: „Svuda ideš biciklom, mogao si i do mene doći“. Tako da sam se i do Tuzle odvezao, tamo prespavao i nazad za Banjaluku”, priseća se Danijel.
Najnoviji put bio mu je prošle sedmice do Podmilačja, povodom katoličkog praznika.
“Malo je danas ljudi koji te podržavaju u nekoj vrsti sporta. Zato mi mnogo znači podrška dobre prijateljice Gorane Tucikešić, koja me je zvala, pitala dokle sam stigao i jesam li se umorio”, ističe Danijel.
Ovaj mladić često voli biciklom otići u Jajce i videti vodopade. Poslednjih meseci, zbog virusa korona i policijskog časa, nije nažalost mogao putovati previše daleko od Banjaluke. Jedino što se ove godine uspeo odvesti jeste do Sanskog Mosta. Velike planove imao je za odlazak u Novi Sad idućeg meseca, međutim isprečile su se brojne mere zabrane zbog epidemije. Ovaj put odgodio je zato za septembar.
“Nije mi bitna kilometraža, vožnja biciklom me ispunjava. To je sasvim druga dimenzija i doživljaj, za razliku od vožnje automobilom. Možeš da staneš, nagledaš se prirode, uživaš u pogledu. Ove godine sam s drugom planirao ići na Svetu Goru, ali zbog aktuelne situacije morali smo odgoditi put za sledeću godinu. Nadam se da će sve biti kako treba” rekao je Danijel za Srpska info.
Ni tokom vanrednih mera Danijel nije odustajo od svoje velike ljubavi. Iako nije mogao putovati na međugradske vožnje, koristio je svaku priliku da biciklom obilazi šumovite predele Banjaluke.
"U prirodi je spas. Preporučujem i drugim ljudima da se okušaju u biciklizmu i istraže lepote našeg grada i okoline", Danijelov je iskreni poziv.