Nole kao da je izašao iz moje kuće, teško mi je kada je povrijeđen, kada se loše piše o njemu. I Đoković, poput mog sina, daje sve od sebe na terenu. Njih dvojica su najjači sportisti na Balkanu u istoriji, kaže Biserka za Kurir
Vaš sin Dražen je poginuo... Riječi koje je tog 7. juna 1993. uveče kroz telefonsku slušalicu čula Biserka Petrović i danas izazivaju užas.
Košarkaški Mocart, čovjek koji je baratao loptom kao niko prije i posle njega, otišao je u vječnost, na neke bolje košarkaške terene, gdje igra basket s Koraćem, Kobijem...
Biserka u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir, dok posmatramo mnoge trofeje i lične stvari omiljenog „limača“ evropske košarke, u memorijalnom centru u Zagrebu, otkriva mnoge stvari o kojima se malo zna.
Te kobne večeri zazvonio je telefon, vi ste mislili da se javlja on...
"Bilo je to oko 22 časa... Spremali smo se za spavanje u Draženovom stanu na 14. spratu. Tog dana posle podne nas je nazvao sa aerodroma u Frankfurtu, rekao je da je poslao prljavu odjeću i da će doći za dva dana. Javila sam se, mislila sam da on zove. Ženski glas je upitao da li je to stan Petrović. Bila je to Makedonka, prevodilac, slabo je govorila hrvatski. „Vaš sin je poginuo“, rekla je. Te riječi... Ne znam kako sam ih preživjela. Krenula sam prema terasi, u tim trenucima ne možete da kontrolišete tijelo. U šoku ste i mozak reaguje drugačije. Moj suprug Jole je bio prisebniji, uhvatio me je, spriječio najgore i spasao me. Hvala mu, jer sada mogu da odradim sve za Dražena. Da mit o njemu nastavi da živi. Da ono što je uradio u kratkom životu ostane zapisano kako dolikuje, da se prepričava generacijama. I to me je održalo."
Kasnije ste zatražili i savjet od psihijatra.
"To je profesor Gruden, baš nedavno je preminuo. Rekao mi je: „Gospođo Petrović, kad ste takvu djecu odgojili, sada se izborite za svoj život. To možete samo radom.“ Poslušala sam ga, i počela priču s muzejom.
Vaš stariji sin Aco je najteže podnio tragediju. - Jeste, vrlo je emotivan. Zove me iz Španije i plače: „Mama, zašto nisam otišao ja, zašto je on?“
Dražen je poginuo u užasnom periodu ratnog vremena. Koliko vam je značilo što su svi sa ovih prostora, bez obzira na dešavanja, iskreno žalili zbog njegovog odlaska?
"To sve vrijeme pričam. Posle nekoliko godina, kada smo došli u Beograd, jedna gospođa mi kaže: „Ne znam zašto plačem za njim, nisam ga ni poznavala...“ Eto, svi su bili u šoku. Svaki čovjek pamti gdje je bio kad je čuo takvu vijest. Znam samo jedno, Draženova ljudska strana je bila jača od sportske. I posle 27 godina ljudi ne daju Dražena od sebe.
Draženov djeda i baka Dejana Bodiroge su rođeni brat i sestra, dakle bliska rodbina. Dejanu je Dražen bio idol, skinuo je neke njegove poteze koji su nastavili da žive na parketu.
"Da. Dejan je čak imao i hod sličan Draženovom. Bio je najbolji evropski košarkaš iako nikada nije otišao u NBA."
Vaš suprug i dalje ima rođake u Zemunu? - U Zrenjaninu i Zemunu. Moj suprug je ostao poslednji, svi su preminuli, braća i sestre. Ostala je supruga od jednog brata. Jole je živeo u Dubrovniku kao mali, pa je dobio stipendiju u Šibeniku, gdje smo se i upoznali.
Dražen je imao pobjednički mentalitet i psihu koji na terenu krase i Novaka Đokovića. Slažete li se s tim?
"Apsolutno. Novak kao da je iz moje kuće, meni je uvijek bilo teško kada je on bio povrijeđen, kada se loše pisalo o njemu. Znala sam da će se vratiti i sve to demantovati svojom igrom. Kad gledam Novaka, kao da vidim mog Dražena, koliko on daje sebe na terenu, koliko želi da bude najbolji. Mislim da su to dvojica najjačih sportista sa ovih prostora u istoriji. Kad je pobijedio u Australiji, odmah smo poslali čestitku. Bili smo kod Novakovih roditelja u restoranu za vrijeme fajnal-fora u Beogradu. To je jedna divna porodica, sprijateljili smo se."
Vaš sin nije imao mnogo pravih prijatelja, a iz košarkaških krugova u ono vrijeme je bio veoma dobar s Vladom Divcem, čak su bili i cimeri.
"Jesu, jednom, kad su bili na pripremama u Kranjskoj Gori, čujem se s Vladom i kažem mu: „Čuvaj mi Dražena od cura.“ A on će: „Pa kako ću ja da ga sačuvam, kad sam mlađi.“ Odgovorim mu da one stalno navaljuju na njega. A Divac će uz smijeh: „Ma, svi mi zbog njega imamo cura...“ Tako smo se znali šaliti.
Kažu da su se njih dvojica dobro slagali jer je Dražen bio povučen, a Divac baš suprotno, pa ga je vaš sin gotivio.
"Bio je povučen, istina. Najbolje su ga okarakterisali Španci. Rekli su da je đavo na parketu i anđeo u životu."
Šta se desilo između Dražena i Vlade u Americi? Došlo je zahlađenja odnosa prouzrokovanih ratnim dešavanjima ovdje.
"Oni su se po odlasku tamo svaki dan čuli telefonom. Znam to. Onda se ovde počelo svašta dešavati. Postavila sam Draženu pitanje: „Pa šta je to između vas dvojice, znam da ste stalno bili u komunikaciji, pa to nema veze s politikom...“ On mi je odgovorio: „Mislim da ima, između nas ništa nije sporno, ali kao da se nešto dogodilo u vazduhu...“