Ekonomista i profesor Dejan Šoškić, koji je bio na čelu Narodne banke Srbije od 2010. do 2012. godine, pominje se kao mogući kandidat za predsednika nove Vlade.
Dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je najviše glasova osvojila Studentska lista, pažnja se sve više usmjerava na pitanje ko bi mogao da preuzme vođenje nove Vlade.
Među imenima koja se pominju kao mogući kandidati za premijera je i Dejan Šoškić, ekonomista i univerzitetski profesor koji je od 2010. do 2012. godine bio na čelu Narodne banke Srbije.
Šoškić ima dugogodišnje iskustvo u oblasti ekonomije i finansija, ali je široj javnosti poznat i po odlasku sa funkcije guvernera nakon promjene vlasti 2012. godine.
Njegovo ime ponovo je u centru pažnje u trenutku kada se otvara pitanje budućeg ekonomskog kursa Srbije i ljudi koji bi mogli da vode ključne državne institucije.
Rođen je 1967. godine u Beogradu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao. Tokom školovanja usavršavao se i u Sjedinjenim Američkim Državama, kao stipendista programa Fulbrajt.
Karijeru je gradio u akademskom svetu i finansijskom sektoru, a danas je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Na mjesto guvernera Narodne banke Srbije imenovan je u julu 2010. godine. Funkciju je obavljao približno dvije godine, a ostavku je podnio 2012, nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Kao jedan od razloga naveo je izmjene zakonskog okvira za rad centralne banke, za koje je smatrao da mogu da ugroze njenu nezavisnost.
Njegov odlazak tada je otvorio pitanje odnosa između izvršne vlasti i nezavisnosti Narodne banke Srbije. Šoškić je i u narednim godinama ostao prisutan u javnosti kroz komentare o ekonomskoj politici, monetarnom sistemu i radu institucija.
Agrobankа i pitanje odgovornosti Narodne banke
Jedna od tema koja se vezuje za period njegovog mandata jeste slučaj Agrobanke, koja je 2012. godine završila u stečaju nakon ozbiljnih finansijskih problema. Gubici banke i okolnosti pod kojima su nastali izazvali su veliku pažnju javnosti, a postavljalo se i pitanje da li je bankarski nadzor mogao ranije da reaguje.
Kritike su bile usmjerene i na Narodnu banku Srbije, koja je odgovorna za nadzor bankarskog sistema. Šoškićevi kritičari smatrali su da je bilo prostora za raniju reakciju, dok je on ukazivao na to da su se problematični krediti i rizici u poslovanju Agrobanke gomilali godinama pre njegovog dolaska na čelo centralne banke.
Narodna banka je krajem 2011. godine uvela prinudnu upravu u Agrobanku, a kasnije joj je oduzela dozvolu za rad. Šoškić nije osuđen zbog ove afere, pa je važno razlikovati političke kritike na račun njegovog rada od utvrđene pravne odgovornosti.
Polemike o privatnim interesima i profesorskom zvanju
Tokom karijere suočavao se i sa kritikama zbog ranijeg manjinskog vlasničkog udela u kompaniji Centar za investicije i finansije, koja je poslovala u finansijskom sektoru. Pojedini kritičari postavljali su pitanje da li takav poslovni angažman može da bude u sukobu sa obavezama koje nosi funkcija guvernera.
Šoškić je tvrdio da je svoj vlasnički udio prijavio nadležnoj Agenciji i odbacivao optužbe za nezakonito postupanje. Same primedbe na mogući sukob interesa ne predstavljaju dokaz da je zakon prekršen.
U novije vrijeme našao se i u polemikama u vezi sa izborom u zvanje redovnog profesora. Iz redova Srpske napredne stranke iznošene su optužbe o navodnim nepravilnostima u akademskoj dokumentaciji, dok je Ekonomski fakultet odbacio te tvrdnje i saopštio da je postupak sproveden zakonito i transparentno.
Šoškić je bio i meta kritika zbog kretanja kursa dinara tokom njegovog mandata na čelu Narodne banke Srbije. On je, s druge strane, upozoravao da poređenja ekonomskih pokazatelja iz različitih perioda mogu da budu korišćena u političkim obračunima i da je za njihovo razumijevanje neophodno uzeti u obzir širi ekonomski kontekst.
Da li bi mogao da preuzme Vladu Srbije?
Pominjanje Šoškića kao mogućeg kandidata za premijera otvara pitanje da li bi buduća vlast na čelo Vlade postavila stručnjaka čija je profesionalna karijera prije svega vezana za ekonomiju i finansije. Njegovo iskustvo u Narodnoj banci i akademskom radu moglo bi da bude važno u raspravama o monetarnoj stabilnosti, budžetu i ekonomskim reformama.
Ipak, dok ne bude zvanično saopšteno ko će biti kandidat za predsjednika Vlade, Šoškićevo ime treba posmatrati kao jednu od mogućnosti o kojoj se govori, a ne kao potvrđeno kadrovsko rješenje. Odluka o novom premijeru zavisiće od daljeg političkog procesa i dogovora parlamentarne većine.
Ukoliko bi zaista bio izabran, Šoškić bi se našao pred zadatkom da iskustvo iz oblasti finansija pretoči u širu ekonomsku politiku Vlade, koja obuhvata mnogo više od monetarne stabilnosti i rada centralne banke.