Žetva suncokreta se privodi kraju. Posejan je na skoro 250 000 hektara, 10 odsto više nego lane, ali mu je otkupna cena od oko 37 dinara bez PDV-a, duplo niža od prošlogodišnje.
Prinosi su različiti a novac će zaraditi samo oni koji imaju više od tri tone po hektaru. Kako se formira cena hrane od njive do trpeze i zašto poljoprivrednici jedva pokrivaju troškove dok uljare i trgovci uvećavaju profit, za RTS je govorio profesor Zoran Rajić, šef katedre za menadžment agrobiznisu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Prinosi suncokreta se uglavnom kreću između 2,5 i 3 tone. A to su prinosi koji, ukoliko uzimate zemlju u zakup, sigurno ne obezbeđuju zaradu. Kalkulacijia u Banatu sa prinosom od 3 tona po hektaru je bila 39 dinara, a ako uporedite sa cenom koja je ponuđena proizvođačima vidite da ste u minusu dinar i po, dva. Ukoliko imate preko tri hektara i zemljište u vlasništvu zarada je je oko 200 evra po hektaru", kaže profesor Rajić.
Dodaje da to nije dovoljno, s obzirom na to da su proizvođači imali gubitke i na proizvodnji pšenice, ječma i uljane repice. Veću zaradu ne očekuje ni u proizvodnji kukuruza.
Smatra da je cenu suncokreta od 37 dinara bez PDV-a, koja je duplo niža od prošlogedišnje, oborila Rusija viškovima svog suncokreta koji cene 250 evra po toni. Podseća da je juče, parlament Bugarske skinuo zabranu uvoza suncokreta jer tamošnje uljare nemaju dovoljno.
Na pitanje zašto su samo poljoprivrednici u minusu ili sa malom zaradom, dok trgovci i prerađivači zarađuju velike profite profesor Rajić odgovara da je razlog u tome što nemamo povezanost po vertikali.
"Svako nastupa pojedinačno na tržištu i bori se za svoj interes. Što ne znači da i u budućnosti mora da bude tako. Ovo je jedna od netipičnih godina. Subvencija države nekim proizvođačima obezbeđuje zaradu nekima ne, ali nije u tome poenta. Poljoprivrednici žele da živo od svog rada a subvencija im je tu samo da im pomogne da se razvijaju", zaključuje za RTS profesor Zoran Rajić.