Poligrafski ispitivač Slobodan Zečević je otkrio sve o tajnama poligrafa.
Poligraf je teoretski 97 odsto tačan. I poligraf kao poligraf ne može da se prevari, ja sam 40 i nešto godina u radu sa poligrafom, posvetio sam svoj život poligrafiji. Poligrafski ispitivač može da pogreši, ali aparat ne može. U to što govorim nemam sumnje. Radio sam na otkrivanju 1.000 ubistava, išao sam na svako mesto zločina. Zaticali smo užase i jezu. Sećam se... Odemo na lice mesta, a tamo dvoje dece leži u krevetu, pucano im u glavu, u hodniku upucan pas, a pored psa mrtva žena i dalje sa kesama u rukama iz kupovine. Suprug ubijen na terasi. Cela porodica mrtva. Ubica se ne zna. Kad god je bilo višestrukih ubistava ili specifično jednostruko ubistvo, poligrafski ispitivači su odlazili na lice mesta sa dežurnom službom. Najteže je kad su žrtve deca i bebe. A onda... treba otići svojoj kući. A i ja imam decu... Ne smem tu frustraciju da nosim u sebi i treba da budem normalan.
Ispričao je Slobodan Zečević, jedan od najiskusnijih poligrafskih ispitivača, koji je radio u MUP više od 30 godina, a više od 40 godina se bavi poligrafskim ispitivanjem. U intervjuu sa Kurirom je govorio o najspecifičnijim slučajevima i zločinima gde je N. N. ubica.
"Oko 17.000-18.000 ljudi sam poligrafski testirao tokom rada u MUP, od toga oko 1.000 ubica. Nakon rada u policiji nastavio sam da radim privatno, tako da sam sada obavio između 22.000 i 23.000 ispitivanja. Poligraf se tih godina u policiji koristio za teška krivična dela - ubistva, silovanja, razbojništva. U tom početku su takozvana laka krivična dela, kao što su krađe, teško dolazila do poliografa, odnosno njihovi izvršioci".
O ponašanju ubica
On je i opisao kakvo ponašanje su na poligrafu imale osobe osumnjičene za ubistvo. "Svi ljudi na svetu su različiti, tako i izvršioci krivičnog dela. Inače, kada se vrši poligrafsko testiranje radi utvrđivanja slučaja, ispita se mnogo veći broj ljudi, a samo je jedan izvršilac. To znači da kroz ispitivanje poligrafom prođe, recimo, 50 ljudi, a jedan je izvršio ubistvo. Tih 49 takođe ima neko specifično ponašanje, oni osećaju neprijatnost jer su dovedeni na poligraf, a znaju da nisu krivi. Ja to sve moram da vidim, da utvrdim u predtest razgovoru, da ih smirim, da se osećaju sigurno da će, ukoliko nisu krivi, biti sve dobro po njih.
Zečević je i otkrio da li mu odbijanje poligrafa odmah ukazuje na sumnju. "Iz moje prakse 99 odsto slučajeva koji odbiju poligrafsko ispitivanje, u daljem policijsko-istraživačkom radu, pokazalo se da su ti ljudi izvršili krivično delo za koje su bili osumnjičeni. Kao posebna grupa su ljudi iz sekti koji odbijaju sve - odbijaju da im se vadi krv, odbijaju poligraf, ne dozvoljavaju ni da im se stavi manžetna... oni će pre umreti nego što će to dozvoliti. Vrlo su specifični i ne prihvataju nikakve medicnske aparate, tako da kod njih ne mogu da kažem da samo odbijanje poligrafa ukazuje i na krivicu, ali kod osoba koje odbiju poligraf, u 99 odsto slučajeva pokaže se i da su krivi", rekao je Zečević.
Poligrafsk ispitivač je otkrio i šta se radi u predtest razgovoru. "I to je važan deo. Tada se ispitaniku objašnjava kako funkcioniše aparat i kakve su njegove specifikacije i mogućnosti. Dovodite ispitanika u određeni stepen uzbuđenja koji je potreban za poligrafsko testiranje. Umetnost je voditi taj razgovor, ne može i ne zna svako da vodi taj razgovor na pravi način. To i vi znate iz vaše prakse, ne vode svi novinari na isti način intervju. Ako se čovek pre samog testiranja dobro pripremi, onda je sve lakše. A sam razgovor zavisi od težine krivičnog dela samog ispitanika. I razgovor može da traje po nekoliko sati. Kad ispitanik pristane na poligrafsko testiranje i potpiše izjavu, pošto je to dobrovoljno, i ne može da se sprovede ukoliko neće, prvo mu pročitate pitanja, da ne bude nikakvog psiho-šoka i iznenađenja. Čak ga i pitate da li mu neko pitanje smeta. Ako mu smeta, onda se to pitanje promeni. Tek kad ispitanik kaže 'u redu je', onda pristupate testiranju", rekao je Zečević.
Ubistvo u Pohorskoj
Šokantan je slučaj ubistva u Pohorskoj ulici davne 1993. godine, u kojem su ubijeni majka i sin. Taj slučaj je ušao u film 'Vidimo se u čitulji', a Zečević je tada poligrafski testirao osumnjičenog ubicu.
"Tu je dugo vođen razgovor. Ispostavilo se i da je njegov brat ubica. U Pohorskoj ulici su žrtve bili majka i sin, dečak, za njih se verovalo da su dobrostojeći i to je bio mamac za ubicu. On je izvršio to krivično delo, a tokom poligrafskog ispitivanja je rekao: 'Skinite mi ovo, neću da se testiram, ispričaću vam sve.' Ja sam onda rekao: 'U redu, isključiću aparat.' Ali nisam mu skinuo pneumo cevi, PGF, manžetne i sve što je bilo prikačeno. Pitam ga: 'Dobro, šta hoćete da priznate?' To pitam jer on može da mi prizna da je ukrao čokoladicu iz prodavnice, a to me ne interesuje u tom trenutku. On je osumnjičen za teško krivično delo dvostruko ubistvo. Onda je počeo da priča kako je zvonio na vrata toj porodici i krenuo da detaljiše, rekao je: 'Pucao sam joj u stomak.' Kad je krenuo sa tim opisima, više nije trebalo da ga držim na aparatu. Posle tog priznanja otišao je sa kolegama koji rade u Trećem odeljenju, koji rade na slučajevima se**ualnih i krvnih delikata i obavili su sve što je potrebno da bi se formirala krivična prijava", ispričao je Zečević.
Da li krive osobe pokušavaju da prevare poligraf i kako?
"Pokušavaju. Imali smo slučajeve da kažu: 'Da li mogu da odem do toaleta?' Ako je osumnjičen za teško krivično delo ubistvo, kolega ode sa njim, čeka ga ispred vrata i prati, dešavalo se da neko pokuša da uzme neke lekove. Često osumnjičeni kaže da je samo 'aspirin', ali mi vidimo da su to sedativi. Na sve moguće načine pokušavaju da izbegnu", rekao je i dodao da sada više ljudi ne mogu da uzimaju sedative da se smire pre poligrafa jer sada postoje najsavremeniji aparati, koji čak mogu odmah da detektuju da li je čovek uzeo nešto za smirenje jer ima neke zakasnele reakcije.
On je objasnio da li to može da prevari poligraf. "Ne! Da bi mogao da pobije poligraf, on bi morao da uzme toliko jake deprivante koji bi ga uspavali. A kad se desi da mu je pomereno akciono i reakciono vreme, ostavimo ga u pritvoru 24 sata i tada ga ponovo testiramo i nema problema."
Zečević je testirao više od 1.000 ljudi koji su bili osumnjičeni za ubistvo, pa je opisao da li hladnokrvne ubice pokazuju neke specifične reakcije. "Svaki čovek mora da reaguje, pa čak i da je najhladnokrvniji ubica. Nije svejedno kad pucate u čoveka, koliko god da je neko hladnokrvan ili ne, određena reakcija postoji, ta osoba vidi krv, vidi kako se raspada glava, mozak, to ostavlja na čoveka trajne posledice. Imate neke ljude koji su bili na ratištu, svašta su radili i gledali. Posle ratišta postanu obučeni snajperisti - plaćene ubice... Ima slučajeva. Imam jedan primer. Radio sam ispitivanje jednog čoveka koji je izvršio višestruko ubistvo i ja ga pitam o tome... On kaže: 'Ja ne spavam uopšte.' Kad smo došli do priznanja, njemu je bilo čudno kako je u ratu mogao da ubija, da nema problem, a da sada kao plaćeni ubica ne može da spava i vraćaju mu se slike čim zatvori oči. Tog čoveka kad bi neko video, ne bi pomislio da je ubica, čak i kada bi razgovarao sa njim, ne bi imao tu sumnju. Na prvi pogled smiren čovek, a koji i te kako može da vas prevari."
Ispričao je sve i o teškim ubistvima i uviđajima na kojima je bio i šta je tamo zaticao. "Užase. Jezu i užas. Odemo na mesto zločina i zateknemo dvoje dece kako leži u krevetu, da im je pucano u glavu, u hodniku upucan pas, a pored psa mrtva žena i dalje sa kesama u rukama iz kupovine. Suprug ubijen na terasi. Cela porodica mrtva. Ubica se ne zna. Takvih okolnosti je bilo non-stop. A čim je bilo višestrukih ubistava ili specifično jednostruko ubistvo, poligrafski ispitivač odlazi na lice mesta sa dežurnom službom. Tako se radilo dok sam ja radio. A i ja imam decu, treba da dođem kući i da budem normalan. Ne smem tu frustraciju da nosim u sebi. Najteže je kad su žrtve deca i bebe. Zamislite dete na noši kom je pucano u glavu. Majka deveti mesec trudnoće, pucano i njoj u glavu, pa u stomak, da se ubije još nerođeno dete. Mnogo toga strašnog je bilo. Bilo je majki ubica koje ubiju dete od mesec dana, a one kažu da se udavilo samo, ćebetom. Ali se na uviđaju otkrije da to nije tačno."
Da li ljudi imaju specifične pokrete kada lažu i kad su krivi?
Svako u tim situacijama ima određene tikove, primetni su sušenje usta, širenje zenica, nervozni pokreti... To su opšti znaci koji ukazuju da čovek ne govori istinu. Imate ljude koji lažu za neku glupost i imaju sve reakcije i ponašanja koja mogu da otvore sumnju ka njemu, a on nije kriv za slučaj koji istražujete. Tu treba biti vrlo oprezan. Da poligraf pokaže da jeste kriv, a da ga sud oslobodi usled nedostatka dokaza, dešavalo se. Poligraf nije dokaz na sudu i mi se, poligrafski ispitivači, borimo da tako i ostane, da ne bude dokaz, jer može da bude opasno sredstvo u rukama neobučenih ljudi", rekao je Zečević.
On je objasnio zašto ljudi privatno angažuju poligrafiste. "Često muževi zovu, ali i žene znaju da dovedu muževe na poligrafsko ispitivanje, i to uglavnom da bi se dokazalo da li je ili nije bilo prevare. Dešavalo se da žena pozove i kaže da će dovesti sutra dečka, a onda se sutra pojave dva muškarca, bez žene. Dva muškarca u vezi. Vi morate to da odradite i da budete profesionalni. Zatim, zovu ljudi iz nekih privatnih firmi ako se dešava da se pojavljuju neke sitne krađe. Onda se ispita više ljudi i mi otkrijemo ko je taj koji krade.
On je objasnio da li može da se prevari poligraf. "Poligraf je teoretski 97 odsto tačan. I poligraf kao poligraf ne može da se prevari, ja sam 40 i nešto godina u radu sa poligrafom, posvetio sam svoj život poligrafiji. Poligrafski ispitivač može da pogreši, ali aparat ne može. U to što govorim nemam sumnje.
Vrlo je intrigantan i slučaj Zorana Marjanovića, muža ubijene pevačice Jelene Marjanović, za koga je Zečević govorio da je sto posto kriv za ubistvo supruge, a koji je prošao poligraf.
BONUS VIDEO: