Dr Miroslav Bjegović, stručnjak za bezbednost je rekao da se opasnost od terorizma širi Evropom.
Beč je pod opsadom. Jake policijske snage su na ulicama austrijske prestonice zbog dojava o eventualnim ekstremističkim napadima na verske objekte. Građani su uznemireni, jer su na snazi preventivne mere. Hoće li Evropa ponovo biti na meti terorista i koliko je terorista"spavača“? Može li da se ponovi 2016. godina kada je na tlu Evope u 13 terorističkih napada stradalo 135 osoba? Na ta pitanja danas je u "Uranku“ na televiziji K1 odgovorio stručnjak za bezbednost prof. dr Miroslav Bjegović. Kako je kazao dr Bjegović, juče i danas se govori o Beču, ali daleko od toga da je samo ovaj grad meta islamskih džihadista.
"Uzroke možemo tražiti u ratovima na prostoru Avganistana, Sirije, Iraka, kao i migranstke krize koja je preplavila prostor Evrospke unije. Među tim migrantima je i mnogo onih koji su u Evropu stigli krvavih ruku, upravo pripadnika terorističkih ćelija. Od 2014. godine imamo oko 540 ubijenih osoba u Evropi. Najviše ljudi stradalo je u Francuskoj, oko 240, a zatim Turskoj, oko 214. Intenzivno se radi na preventivnim merama u borbi protiv terorizma. U novembru 2020, kada je Beč bio pod udarom terorističkih ćelija, stradalo je četvoro ljudi, a 20 je ranjeno. Prema informacijama od juče, Beč se ponovo našao pod bezbednosnom pretnjom od strane
islamskih džihadista i sada na terenu vidimo ovakvo stanje", kazao je Miroslav Bjegović.
Beč bio meta 2020. godine
Tog novembra 2020. godine su se austrijske bezbednosne službe oglušile o informacije svojih kolega iz Slovačke, kazao je Bjegović.
"Reč je o osobi koja je već bila osuđena jer je vrbovana i htela je da ide u Siriju, ali je puštena iz pritvora. Austrijske bezbednosne službe dobile su dojave od partnerske slovačke službe da je ta osoba boravila na njihovom prostoru i da je htela da kupi oružje i municiju. Oglušile su se austrijske službe tada o te informacije i svega nakon mesec dana desio se teroristički napad. Ta osoba je imala austrijsko državljanstvo ali saznalo se da je reć o Albancu iz okoline Tetova", podsetio je Bjegović.
"Terorističke napade nažalost uvek možemo očekivati, a gde i kako, o tome brinu obaveštajno- bezbednosne strukture. To je varvarski čin borbe određenih grupacija protiv onih za koje smatraju da su načinili zlo njihovim državama", naglasio je on.
Više od 200 "spavača" na Kosovu i Metohiji
Prof. dr Miroslav Bjegović kazao je danas da su na području Kosova i Metohije velika uporišta takve vrste terorističkih ćelija."Selo Kačanik je najpoznatije i tu ima popisanih više od 300 ljudi koji su bili na području Sirije. Više od 200 se vratilo i u Kačaniku su i dalje, kao "spavači“, i to je veoma opasno. Naše bezbednosne službe, prvenstveno BIA, drži taj deo pod kontrolom u smislu praćenja kretanja tih osoba i kontrole njihovog ulaska na našu teritoriju.
Opasan je i nezgodan u smislu "spavača“ i prostor Bosne i Hercegovine. "U delu unsko-sanskog kantona imate doslovno cela naselja džihadista, a to im je omogućio deo vlasti BiH. Nisu to samo državljani BiH, već Sirije, Iraka i Avganistana koji su posle ratova na tim prostorima došli, a njih je više od 3.000 evidentiranih. Teško je potpuno pratiti njihovo kretanje. Oni su opasnost prvenstveno za Balkan ali i za celu EU. Nije mi jasno zašto se na to ne reaguje i kako ti ljudi, a poznati su, borave na prostoru BiH. Takozvana država Kosovo u Kačaniku ima više od 200 takvih terorista, a tzv. Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju i ti ljudi mogu da se kreću nesmetano unutar EU", ukazao je Bjegović.
Prošle godine sprečen teroristički napad na Bečkom maratonu
Bjegović je kazao i da je prošle godine u junu planiran teroristički napad u Beču tokom Bečkog maratona, ali da je on sprečen na vreme.
"Taj napad iz 2020. doveo je do reforme bezbednosno-obaveštajnog sistema Austrije i poseban akcenat stavlljen je na preventivni rad. Odlična je jučerašnja reakcija austrijske policije. Najviše rezultata upravo daju preventivne mere, jer sve drugo je kasno i pogubno. Te mere i treba da budu vidljive, iako je razumljivo što se građani osećaju nelagodno. Teroristički akt može da se desi doslovno bilo gde na planeti i u bilo koje vreme, i veoma ga je teško prozreti i sprečiti. U Beču se na osnovu obaveštajnih informacija došlo do saznanja da se planira napad na verske objekte. Zna se i zašto su oni često meta, jer se tu okuplja veliki broj ljudi, tu bi bilo mnogo civilnih žrtava i to su civilne mete koje su nezaštićene i koje ne mogu da se suporotstave teroristima. Verski objekti ostavljaju veliki utisak u smislu stradanja.
Običan čovek se oseća nezaštićeno i to je jedan od ciljeva terorista - da se pokaže da određene države ne mogu da sačuvaju bezbednost svojih građana. Šalju se tako i političke poruke da bi tu vlast trebalo menjati. Džihadistima je cilj da dođe do promene vlada određenih zemalja koje oni krive za sve što se dešavalo njihovim zemljama i zbog čega se svete", objasnio je profesor Bjegović na televiziji K1.
Kada se sazna koje su mete, te mete se maksimalno obezbeđuju, i takva je situacija sada u Beču. "Tako se teroristima šalje poruka da su njihovi planovi otkriveni. Ove mere neće trajati nedeljama ili mesecima, to će biti nekoliko dana dok oni koji su želeli tu terorističku akciju ne uvide da im je plan propao. Imali smo skoro napad u Turskoj u jednoj od najprometnijih ulica. Biraju se lake mete, mesta gde je veliki broj ljudi i da bi efekat bio veći u smislu velikog broja stradalih. Zato i biraju verske objekte.
Nacionalna baza podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma
Bjegović je u "Uranku“ kazao da je za svaku pohvalu to što su država Srbija i naš sistem bezbednosti osnovali Nacionalnu bazu podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. "Tu se nalaze svi oni koji su procesuirani i oni koji su imali dodira sa terorističkim ćelijama, i to je baza koja je već dala velike rezultate u delu prolaska migranata kroz našu zemlju. Ulazili su i sa lažnim dokumentima. Mnoge evropske zemlje nemaju takvu bazu podataka, a u našoj su i podaci Kancelarije UN za borbu protiv terorizma pa imamo ujedinjene linkove", kazao je prof. dr Miroslav Bjegović.
"Prati se najpre kretanje, odnosno, to ko ulazi u Srbiju preko regularnih graničnih prelaza. I to ne samo na osnovu dokumenata već i na osnovu DNK analize i to je dalo rezultate. Naša služba je Nemačkoj dala podatke o takvim pojedincima koji su tamo uhapšeni i procesuirani. Postoji odlična saradnja sa partnerskim državama u borbi protiv terorizma", dodao je on.
Neke države nisu iskrene
Potrebna je iskrenija odluka svih država da se bore protiv terorizma. "Tu pre svega mislim na Sjedinjene Američke Države. Videli smo na prostoru Avganistana kakva je bila situacija kada su njihove snage ušle pod izgovorom borbe protiv terorizma. Samo za vreme njihovog boravka u toj zemlji podaci pokazuju da je proizvodnja opijata porasla 300 puta. Nekada postoje drugi razlozi da bi se nešto opravdalo, a pod velom borbe protiv terorizma. Nažalost, imamo veliki broj stradalih od terorizma u EU i mora da postoji iskrenija saradnja između država u borbi protiv tog zla", kazao je Bjegović na televiziji K1.
Uloga policije
Policija se, kako je kazao Bjegović, angažuje za potrebe obezbeđenja ili direktno za hapšenja i to su specijalni timovi za borbu protiv terorizma. "Uvek se rađaju novi pojedinci koji su još uvek nepoznati bezbednosno-obaveštajnim službama i oni su zato opasniji, jer se oni poznati prate. Organizovanu grupu je lakše otkriti jer informacije lakše "cure“, a pojedinac je samostalac i ne znate ništa o tome šta planira.
Turska
Ova zemlja se graniči sa Sirijom i veliki je broj terorističkih ćelija koje se svete Turskoj za ono što smatraju da je učinila u njihovoj i drugim zemljama. "Stradali su u terorističkim napadima civili, stranci... Oni koji sa ratovima nemaju veze. Turska je veoma izložena iako je turski sistem bezbednosti u vezi sa terorizmom na visokom nivou. Prevashodno zbog turizma ali naravno i zbog zaštite svojih građana.
Bjegović je u "Uranku“ kazao i da je Osama bin Laden bio ruski, pa američki agent, a na kraju je bio - terorista. "Postoje velike zakulisne igre, i pitanje je ko predvodi te ćelije i da li se odlukom velikih svetskih sila i velikih obaveštajnih službi preko takvih pojedinaca realizuju njihovi politički i bezbednosni ciljevi.