Kakva je veza između prirodnih katastrofa, ratnih dešavnja i epidemije kolere? Da li bi to trebalo da nas zabrine?
Prirodne katastrofe i ratna stanja dovele su do povratka bolesti, a koje su na prvi pogled bile zaboravljene, kao što je kolera. Sredinom decembra prošle godine Svetska zdravstvena organizacija objavila da se situacija zantno pogoršala i da je na snazi sedma epidemija kolere.
Oko 30 zemalja širom sveta 2022. godine prijavilo je da se suočava sa ovom infekcijom, a među najviše pogođenim bile su zemlje "trećeg sveta", na rubu siromaštva i ratnih sukoba, kao što su Haiti. Jemen, Sirija... Takođe, i Liban je prošle godine prijavio prvi slučaj kolere posle više decenija, tačnije od 1993. godine.
Takođe, kada govorim o ovoj godini, zemljotresi koji su nedavno pogodili Tursku i Siriju, kao i ratna dešavanja u Ukrajini i dalje se ne smiruju. Veliki broj ljudi ostao je bez domova i pristupa higijenskoj ispravnoj vodi za piće, a to je glavni preduslov za nastanak kolere.
Kakve su posledice toga, ali i koliko bi sve to trebalo da nas zabrine, gostujući na RTS-u objasnila je dr Violeta Rakić, epidemiolog Instituta "Batut".
DescriptionDocument specific alt textHrefEpidemiolog Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" dr Violeta Rakić ističe da je kolera bakterijsko zarazno, crevno oboljenje koje izaziva bakterija Vibrio cholerae. Trenutno se nalazimo se u sedmoj pandemiji kolere, koja je započela u Indoneziji 1961. godine.
"Povremeno se javljaju epidemije i u područjima u kojima ih ranije nije bilo. U Srbiji smo poslednji put imali dva registrovana, odnosno prijavljena slučaja u dva različita okruga 1994. godine, ali nije bilo epidemije. Pretpostavljamo da se tada radilo o importovanim slučajevima. Te godine smo imali prijavljenu epidemiju u Albaniji i u još 11 zemalja sveta“, navodi dr Rakić za RTS.
Kolera u Srbiji?
Kako je istakla dr Rakić, Srbija nije endemsko područje za koleru. Takođe, imamo dobar pristup higijenski ispravnoj vodi za piće. Godišnje u svetu od kolere oboli između 1,3 i četiri miliona ljudi. Bakterija koja je izaziva prenosi se putem kontaminirane vode, odnosno hrane i to je potrebna velika količina – milioni klica u jednom mililitru tečnosti. Teško da može da dođe do prenosa sa zaraženog čoveka na druge ljude, prenosi RTS.
Koji su simptomi?
"Oko 75 odsto obolelih nema razvijene simptome. Međutim, kod onih osoba kod kojih dođe do razvoja kliničke slike, 20 odsto njih razvija tešku kliničku sliku koja vodi ka teškoj dehidrataciji i ukoliko nema lečenja, može da se završi smrtnim ishodom“, objasnila je dr Rakić.
Simptom kolere je nagla dijareja. Kod dece može da dođe do hipoglikemije, cirkulatornog opšteg kolapsa, bubrežne insuficijencije.
Ima li leka?
"Kolera je izlečiva bolest, leka ima, oni kod kojih dođe do teške slike će biti hospitalizovani“, naglašava dr Rakić za RTS i dodaje da je period inkubacije između 12 sati i pet dana, dok je maksimalna zaraznost pet dana. U zemljama u kojima je kolera široko rasprostranjena suzbija se adekvatnim zdravstvenim merama, testovima i vakcinama.