Dragan iz sela Zagorica kod Topole sprema pečenje po svom receptu, koji, kako sam kaže, do sada niko nije probao.
Srpska kuhinja poznata je po začinjenim i kaloričnim specijalitetima i dok nam poznati gastronomski sajtovi daju negativne ocene, Srbi su ponosni na podvarak, svadbarski kupus, čvarke, pihitje i druga jela koja su nezaobilazni na gurmanskoj trpezi. Kako je sezona slava u punom jeku, a bliže se i praznici, ne smemo zaboraviti na pečenje, bez kog nijedna svadba, ni mrsna slava ne prolaze. Neko ga priprema na klasičan i dobro poznat način, neko poruči pa dobije gotovo, a Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole otišao je korak dalje i za svoje kupce priprema nešto neobično.
Kako kaže, voli da eksperimentiše, prvo je za svoje potrebe pripremao razne kombinacije ukusa a onda je i sve ljubitelje slatko-slanih kombinacija otišao korak dalje i praseće pečenje premazao medom.
"Pečeno prase na ražnju premazano prirodnim medom mislim da za sada ne radi niko. Sasvim slučajno sam došao na ideju da to probam. Volim da eksperimentišem kad je priprema hrane u pitanju, često mešam ukuse, kombinujem ono što nije baš uobičajeno. Na primer, ponekad jedem kiflu sa makom ili eurokremom zajedno sa jogurtom. Tako sam došao na ideju da prilikom pečenja prasića kombinujem slatko slane ukuse, prvo sam kombinovao so i šećer ali premazivanje medom je definitivno nešto najbolje, o tome mogu posvedočiti oni koji su probali“, kaže za TopPres Dragan Jovanović.
Ovaj domaćin ističe da je praseće pečenje premazano medom pravi delikates i da mu sve više kupaca poručuje upravo ovako pripremljeno pečenje. On naglašava da je do sada probao da pečenje pripremi na razne način, međutim ova kombinacija je definitivno dobitna.
"Ukus i miris pečenja je malo drugačiji, jako prijatan. Med je zadužen za tu sočnu i hrskavu kožicu koja se u ovom slučaju doslovce ‘lepi za prste’ tako da je ovako pripremljeno pečenje nešto novo i izuzetno zanimljiva kombinacija. Inače, osim premazivanje medom imam još par zanimljivih eksperimenata poput praseta punjenog kajmakom, punjenog kačkavaljem i roštiljskom kobasicom, dimljenog pa pečenog praseta a najzastupljenije je ipak ono standardno ispečeno“, otkriva Jovanović.
Dragan se inače godinama bavi uslužno pripremom pečenja, sušenjem mesa, a u svojim oborima uzgaja svinje i to različite rase. One autohtone koje se samo još po negde uzgajaju kod njega su dominantne i meso od tih rasa je izuzetno zdravo.
"Imam moravku, resavku, mangulicu, uglavnom koristim maksimalno lepo vreme da one budu u prirodi i da se hrane što zdravije. Naravno nezaobilazna je upotreba koncentrata u njihovom početnom uzrastu, ali kako odrastaju u ishranu se uvodi i ostala hrana koja će doprineti kvalitetu mesa. Ako držite svinju zatvorenu i samo je tovite klasičnom hranom meso neće biti istog kvaliteta kao kada se svinje kreću po prirodi i jedu povrće, voće, rovare po voćnjaku“, naglašava Dragan.
Cene pečenja porasle
Ove jeseni cena žive vage prasetine je prešla 300 dinara i za prase od oko 30 kilograma treba izdvojiti prilično novca ali Dragan ističe da domaćini za krsnu slavu nikada ne štede i da za taj dan sve mora da bude savršeno.
"Kilogram žive vage prošle godine bio je 230, a sada se kreće od 350 pa sve do 380 dinara. Cene su skočile zbog poskupljenja hrane za prasiće. Kupcima jeste to mnogo, jer za prase od 30 kilograma sada treba da izdvoje nekoliko hiljada dinara više novca nego prošle godine, ali šta je tu je. Najbolje je prase od 27 do 36 kilograma, da je odrastalo u što prirodnijim i čistijim uslovima jer će od takvog praseta i meso biti ukusno. Kod nas u Šumadiji za slavu se priprema bogata trpeza, da svega ima i da bude što ukusnije, iako vlada kriza i sve je poskupelo za krsnu slavu mora da se ima“, naglašava Jovanović.