Belgija je u poslednje vrijeme postala evropski centar krijumčarenja kokaina. U Antverpenu je 40 odsto svih zaplena kokaina u Evropi jer je ova belgijska luka postala ulazna tačka za južnoamerički kokain.
Belgija je u poslednje vrijeme postala evropski centar krijumčarenja kokaina. U Antverpenu je 40 odsto svih zaplijena kokaina u Evropi jer je ova belgijska luka postala ulazna tačka za južnoamerički kokain. Međutim, ključnu ulogu u ovom ilegalnom biznisu imaju kriminalne organizacije zapadnog Balkana, najviše iz Hrvatske i Albanije, tvrdi "Ekonomist" koji je napravio reportažu o tome. Količina zaplijenjene droge u Evropi u stalnom je porastu. Samo u Antverpenu prošle godine zaustavljeno je 80 tona kokaina, a 2016. godine je bilo "samo" 30 tona. Posledice toga su korupcija lokalnih i nacionalnih funkcionera i nasilje na ulicama.
Komora za mučenje
U junu 2020. policija je u okolini Antverpena pronašla kontejner s posebnim alatom i komoru za mučenje opremljenu zubarskom stolicom i zvučnom izolacijom, kao i lažne policijske uniforme i automatsko oružje. Kokain najčešće kriju među bananama u kontejnerima koji pristižu iz Kolumbije. Kao jeftino i efikasno sredstvo prevoza robe, brodski kontejneri temelj su međunarodne trgovine. Iz istog razloga su zanimljivi i organizovanom kriminalu
“Ovakva otkrića su zastrašujuća jer otkrivaju potencijal i mogućnosti kriminalnih organizacija”, rekao je Kristian Vandervaren, upravnik belgijske carine.
Tokom 2021. godine, u cijeloj Belgiji zaplijenjena je 101 tona kokaina, a na drugom mjestu prema zaplijenama u Evropskoj uniji je Holandija sa 80 tona. Međutim, policijske službe smatraju da se zapljenjuje tek oko 10 posto ukupne količine kokaina koji dolazi na evropske tržište. Naime, ilegalna tržišta često funkcionišu isto kao i legalna.
“Poslovni model krijumčara svodi se na slanje velike količine droge u mnogo kontejnera. Svijesni su da će izgubiti 10 do 20 odsto, ali ostatak će proći”, govori Vandervaeren.
Kriminalne organizacije pristaju na ovaj gubitak i nastavljaju da koriste Antverpen, drugu najveću evropsku luku, zbog njegove razvijene infrastrukture i mogućnosti brze distribucije kokaina širom Evrope.
Zašto krijumčare drogu baš u bananama?
Prosječno godišnje kroz Antverpen prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva posto podleže detaljnom carinskom pregledu. Mogućnosti krijumčarenja droge preko ove luke stoga su gotovo neograničene.
“Banane su vrlo popularan način za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu iz dva razloga. Banane su glavni latinoamerički izvozni proizvod i brzo se kvare, pa postoji stalni pritisak da brzo dođu do potrošača”, kaže Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Antverpen je popularna i profitabilna luka najviše zbog toga što brzo istovaruje robu s brodova i šalje je na police trgovina. Nemoguće je pregledati milione kontejnera i kriminalci su toga svesni. Zato je antverpenska luka idealna za krijumčarenje kokaina, amfetamina i lažnih lekova na evropska tržišta. Upotreba ovih proizvoda je u stalnom porastu, pa je Evropa u poslednje vreme postala profitabilnije tržište nego Amerika.
“Cijena kokaina u Evropi veća je nego u Sjedinjenim Američkim Državama, manja je konkurencija i manji je rizik”, rekao je za Ekonomist Džerami Mekdermot iz istraživačke organizacije InSight Crime.
Balkanska mafija
Mnoge evropske mafijaške grupe pronašle su svoj interes u ovim činjenicama i preuzele kontrolu nad distribucijom. Mafijaške organizacije iz balkanskih zemalja poput Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine posebno su poznate po svojoj efikasnosti i nasilnim metodama. Ratna zbivanja i privredna situacija na Balkanu mnoge su okrenuli ka kriminalu.
“Balkanske mafije iskoristile su nasilna iskustva, toleranciju prema nasilju i dostupnost oružja, kao i poznavanje stranih jezika. Kriminalne organizacije sa zapadnog Balkana pokazale su se vrlo uspiješnim. Balkanske mafije razvile su određene vještine koje su im omogućile da se nakon šverca heroina i cigareta, gajenja kanabisa i krijumčarenja ljudi posvete profitabilnijim poslovima, poput krijumčarenja kokaina”, tvrdi Valter Kemp, direktor globalne strategije u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Novi krijumčarski kanali
Balkanske kriminalne organizacije čak su otvorile nove krijumčarske kanale. Nekad je droga iz Kolumbije u Evropu stizala preko mediteranskih luka, ali balkanski mafijaši su uspostavili nove kontakte i centre u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, i sada kokain šalju direktno u sjevernoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad kompletnim krijumčarskim lancem i tako povećale svoj profit.
“Glavni izvor prihoda u kokainskoj industriji više nisu prodaja na ulicama ni proizvodnja, nego transport. Proizvodni profit je oko 150 odsto, maloprodajni iznosi 300 odsto, ali profit od transporta kokaina dostiže i do 1500 odsto”, objasnio je Mekdermot.
Za razliku od legalnih biznismena, krijumčari mogu da primene i nasilje kako bi osigurali isporuku svoje robe, a mogu da se okrenu i korupciji. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.
“Redžepi je bez ikakve sumnje uspiješan model balkanskog mafijaša u Latinskoj Americi. Vjeruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bega iz belgijskog zatvora”, rekla je Mejdini.
Tri godine kasnije uhapšen je u Ekvadoru, ali to ga nije spriječilo u upravljanju vrlo profitabilnim kokainskim carstvom. Stečenim bogatstvom podmićivao je funkcionere ne samo u latinoameričkim zemljama već i u Evropi.
“Transport kokaina u Antverpen košte kriminalne organizacije do 24 odsto vrijednosti robe. Toliko ih košta podmićivanje, a ostatak dospeva na tržište”, kaže Artan Hođa, albanski istraživački novinar.
Povećani profit omogućio je mafijašima i izdašnije podmićivanje. Ovakve aktivnosti obično se povezuju sa siromašnijim zemljama, ali sve su češće i u zapadnoevropskim državama.
Evropska unija sve više nalikuje zapadnom Balkanu
“Postojala je nada da će ulaskom u Evropsku uniju zemlje zapadnog Balkana biti sve sličnije pređašnjim članicama EU, no umesto toga Evropska unija sve više nalikuje zapadnom Balkanu”, otkriva Valter Kemp.
Tako mafija sve češće i otvorenije podmićuje carinske službenike u Antverpenu kako bi propustili pošiljke kokaina. Priznaje to i upravnik belgijske carine.
“Dvojica mojih službenika završili su u zatvoru zato što su prihvatili 50.000 eura mita da bi propustili jedan kontejner i ostavili ga na tačno određenom mjestu u luci. To je lako zarađeni novac", navodi upravnik belgijske carine.
Korupcija zahvata ne samo carinske i lučke radnike nego i visoke funkcionere, pa je tako nedavno u Antverpenu uhapšen bivši šef policijskog odeljenja za suzbijanje narkotika u ovom gradu. A kad ni mito ne garantuje uspjeh, tu su prijetnje i nasilje. Antverpenski gradonačelnik Bart De Vever već godinama je pod 24-satnom policijskom zaštitom zbog svojih istupa protiv organizovanog kriminala. Uprkos tome što je belgijska policija 2021. godine pokrenula dosad najveću akciju protiv krijumčarenja droge, upravnik belgijske carine nije optimista u pogledu zaustavljanja ovakvih kriminalnih aktivnosti.
"Učinak svih ovih akcija je minoran. Uprkos svim zaplenama, cijena kokaina na evropskom tržištu ostaje ista”, rekao je Vanderwaeren.
Policijske i carinske službe tvrde da je riješenje u odlučnijem suzbijanju i većim resursima u borbi protiv kriminalnih organizacija. Belgijski carinski funkcioneri žele uvesti skeniranje svih kontejnera koji ulaze u zemlju.
“Rat protiv zloporabe i krijumčarenja droga ne može se dobiti policijskim metodama. Ne preduzmemo li nešto, u sledećih 10 godina imaćemo u Antverpenu državu kojom upravljaju krijumčari narkotika”, tvrdi Vandervaeren.
Drugi pak smatraju da je neophodna bolja saradnja na međunarodnom nivou zato što kriminalne organizacije širom svijeta trenutno sarađuju bolje nego nacionalne policije. Međutim, svjetskim brodskim i trgovačkim putovima danas se prevozi četiri puta više kontejnera nego prije 20 godina. Prilike i mogućnosti za krijumčarenje i šverc danas su bezbrojne, a mafijaške organizacije se izuzetno dobro prilagođavaju novim okolnostima i vremenima, zaključuje "Ekonomist".