U nastavku izlaganja u Specijalnom sudu u Beogradu, Srđan Lalić je govorio o ubistvu Nikole Mitića koji je otet ispred rezidencije Ambasade SAD, a onda svirepo mučen i ubijen.
U nastavku izlaganja zločina klana Velje Nevolje, svjedok - saradnik Srđan Lalić je nakon iskaza o ubistvu Gorana Mihajlovića Goksija, započeo priču o ubistvu Nikole Mitića 10. avgusta, ali je prije svega govorio o lažnoj otmici i ubistvu.
"On je imao na "skaju" ime Posejdon. Označili smo ga kao metu, jer se izvjesni Pišta, kodnog imena Zemun na "skaju", koji živi na KiM i bio je u zatvoru Zabela, infiltrirao u škaljarski klan. Proslijeđivao nam je poruke koje su razmijenjivali, o pripremama ubistva i slično. Inače, da pojasnim, posle ubistva Lainovića na KiM, Brašnjović koji se vratio je živio u stanu Marka Budimira", nastavio je Lalić, ali je advokat Petrović ponovo skočio i prekinuo ga, zbog čega je izbila polemika u sudnici.
"Evo sad ćete čuti, pa će vam biti jasno. Taj čovjek se infiltrirao visoko u škaljarski klan, posebno posle događaja koji smo mi izrežirali, lažna otmica i ubistvo Milija Brašnjovića. On im je ponudio da može da otme i ubije Brašnojovića, koji je učestvovao u Atini. Izrežirali smo, ja sam kupio lažnu krv za filmske setove, polili stan Miloša Budimira, slikali i polili ga. U blizini kuće braće Budimira smo iskopali raku i slikali ga kao mrtvog. Oni su za to platili 200.000 eura. Novac su učestvovali on, Zemo, Radoje Živković, pošto je i on učestvovao u tome. Posle toga smo dobijali informacije da prate oko stadiona Partizana, tu lokaciju su zvali Titov grob u svojim komunikacijama", ispričao je Lalić i naveo da su oni sa svojim ekipama istovremeno pokrili prostor oko Partizanovog stadiona i pokušali da otkriju ljude koje je poslao škljaraski klan - ispričao je Lalić i nastavio:
"Patrolirali smo, slikali neka vozila, napravili smo novi plan, da oko 16 sati Belivuk i Miljković krenu u svojoj koloni kao mamac, ka svom advokatu Dejanu Lazareviću i da čekamo ko će da se zakači na mamac. Pokrili smo sve sa tri ekipe, koristili smo radio vezu kao primarni način komunikacije. Ja sam pokrivao blagajnu Partizanovog stadiona, druga je bila kod restorana Mala Avala a treća među zgradama u Stjepana Filipovića", otkrio je kako su se rasporedili.
Kada je konvoj prošao, "honda" je naglo krenula za njima. Dodao je da nije bilo drugih vozila.
"Kasnio sam za kolonom jer sam se zaglavio. Kad sam stigao do Bijelog dvora prestali su da mi odgovaraju. Kasnije sam ih uočio i stao sam oko 100 metara dalje. Vidio sam kako ulaze u vozilo, nisam znao šta se dešava. Nastavio sam pratnju jer nisam znao da li se akcija nastavlja. Na pola puta između Bijelog dvora i kružnog toka na Dedinju javili su da dođemo ka bazi, da su oteli jedno lice. Miloš Budimir je rekao da je u pratnji vidio Aleksandra Šarca", dodao je.
Kako je rekao, poslednji je stigao u kancelariju u sklopu bunkera koja je imala blindirana vrata, dva televizora i video nadzor, sto, komodu i garnituru. Vidio je lice na garnituri, koje je bilo vidno prebijeno.
"Ispitivanje je poodmaklo, već im je dao skaj. Rekli su da je priznao da je učestvovao u pratnji, da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka brišem snimke sa kamera iz prostorije i isključujem da ne snimaju dalje. Kasnije brišem i snimke sa kamera stadiona. Odredio je Miloša Budimira i mene da to lice odvedemo u Ritopek. Vezali smo ga lisicama. U Ritopeku nas dočekuje Draganić, a na stadionu uništavaju garnituru i uklanjaju tragove krvi", objasnio je Lalić.
Lice su uveli u skriveni prostor, gdje su nastavili da ga ispituju.
"Pričao je nepovezano, lagao nas. Rekao je da radi za Vukićevića, da mu je on dao 500 eura za angažman, da mu je još u zatvoru kupio patike, da mu je iznajmio vozilo. Miloš Budimir i ja smo loše reagovali na to. Uzeo sam armiračka klešta i znječio sam mu mali prst na desnoj nozi, a Budimir ga je udario građevinskim čekićem u lijevo koljeno i napravio otvorenu ranu. Nije ni jauknuo, pa smo mislili da je pod dejstvom nekih droga. U cilju ispitivanja smo ga tukli drvenom štafnom dužine oko metar", dodao je.
Kako je naveo, on je uočio "hondu sivik", parkiranu uz ogradu škole Vojvode Mišića koji je bio neobično parkiran, a unutra je sjedela jedna osoba.
"Napravljena je "skaj" grupa Kovid 19, u njoj sam napisao poruku i registraciju tog vozila. Oni su krenuli blindiranim automobilima, a škoda u pratnji. Prošli su pored mene i krenuli, honda je propustila nekoliko vozila i naglo je krenula u pratnju. Javio sam ostalima da je honda u pratnji, ja sam se zaglavio i kasnio sam za kolonom, ali sam bio u komunikaciji sa njima. Kada sam bio kod Bijelog dvora, više nisu odgovarali na radio vezu, uočio sam ih u Ulici Dijane Budisavljević. Vidio sam ih kako ulaze u vozilo, nisam znao šta se dešava, krenuo sam za njima jer nisam znao da li se akcija nastavlja ili ne. Onda su počeli da javljaju da krenemo nazad, Miloš Budimir je rekao da je u "citroenu C4" video Aleksandra Šarca, pričaću i o tom automobilu njegove supruge kasnije, jer smo ga mi opservirali", otkrio je nove detalje Lalić navodeći da su svi krenuli nazad ka bunkeru na stadionu Partizana.
"U kancelariji, koja je imala blindirana vrata, vidio sam krvavo, prebijeno lice. Svi su ga ispitivali, otvorili su mu već i "skaj". Rekli su mi da radi za Lazara Vukićevića, da je učestvovao u pratnji. Bio je prilično pretučen. Veljko mi je naložio da obrišem snimke sa kamera i da isključim kamere koje su snimale, da obrišem snimke sa fudbala, kako smo mi zvali stadion. Rekao je da kombijem prebacimo osobu do Ritopeka, to je jedan od dva bela kombija koja sam pominjao. Imao je majicu, bijele premijata patike, objasniću kasnije zašto to napominjem. Napred u kombiju su bili Dejan Tešić i Miloš Budimir, ja pozadi sa njim. Otišli smo do kuće u Ritopeku, tamo nas je dočekao Draganić, a Belivuk je u međuvremenu naredio da se uništi garnitura sa stadiona i ostali tragovi", nastavio je izlaganje svjedok saradnik i objasnio da su otetog Mitića tada odveli u skrivenu prostoriju u Ritopeku.
- Počeo je da priča nepovezano, da laže, pričao je da je Vukićevića upoznao u zatvoru, da mu je dao 500 eura, da mu je kupio te patike i iznajmio mu taj auto od nekog Pamputa. Miloš i ja smo loše reagovali na te laži, uzeo sam armiračka klješta i zgnječio mu prst na nozi, skoro je bio otkinut. Miloš Budimir mu je građevinskim čekićem udario u koljeno, napravio mu je otvorenu ranu. Tukli smo ga, ispitivali, nije mnogo reagovao, mislili smo da je na nekim drogama - mirno je ispričao Lalić.
Kako je naveo, Mitić je rekao da je 28 dana ranije izašao iz zatvora i da je time pravdao da nije u toku sa dešavanjima.
"Miloš je uzeo kabal, petodjelni, obavili smo mu oko vrata i zategli svako na svoju stranu. Mitić je pomodrio, kada je prestao da se pomijera, popustili smo. Miloš je doneo kadu, plastičnu, stavio je sa Draganićem ispod njega i Miloš mu je nožem prerezao vrat. Iscurilo je dosta krvi, ne znam kada je tačno preminuo, ali posle toga nije više bio u životu", hladno je opisao mirno stojeći za sudskom govornicom Srđan Lalić, poznat po nadimku nasmijani ubica.
Posle jezivog ubistva Mitića, kako je naveo, krenuli su kući, a čak ih je legitimisala i Interventna policija, ali ih je pustila jer ništa nisu imali kod sebe.
"Sjutradan, negdje malo posle podneva, po nalogu Veljka i Marka, Miloš Budimir i Hrvatin došli su do mene, stigao je i Nikola Spasojević. Pokupio nas je "pikapom" i vozio nas je ka kući u Ritopeku. Kada smo prilazili napravili smo par krugova da bi se uvjerili da nas niko ne prati. Tamo nas je čekao Draganić. Budimir je sačinio neke fotografije. Uništili smo tijelo na način na koji smo to inače radili, spakovali ostatke u džakove, spustilil se do rijeke i prosuli ih", opisao je sve detalje smrti Nikole Mitića svjedok saradnik.