Marka Rankovića je korona, kao i mnoge druge, vratila na selo, pa je tokom perioda epidemije, otišao u selo Gornja Trešnjica, gde se bavi izdavanjem smeštaja.
Marko Ranković koji je rođen u Beogradu, odlučio je da ostavi gradski život i nikada se više ne vrati. On se bez kajanja vratio na svoju dedovinu, u selo Gornja Trešnjica nadomak Ljubovije. Netaknuta priroda, mir, život bez žurbe i stresa samo su neki od faktora koji su uticali da se nikad ne pokaje zbog svoje odluke.
Mnogi su poput njega, tokom teških korona godina spas takođe potražili u ruralnim područjima, pa je Marko odičio da počne da se bavi seoskom turizmom.
"Korona me je zaista vratila na selo, nisam mogao da biram parče zemlje jer sam se vratio na dedovinu, a dobio sam parče raja. Podigao sam vajate i trenutno raspolažem smeštajem za 12 osoba, ali su potrebe mnogo veće. Bilo je gostiju iz svih krajeva Srbije i bez obzira što sam tek početnik u seoskom turizmu, olako nas pronalaze, na samoj smo obali Drine", kaže za RINU Marko.
Kanjon reke Trešnjice, specijalni rezervat prirode i stanište beloglavih supova, Tornička Bobija i lepote reke Drine čine opštinu Ljubovija sve primamljivijom destinacijom za odmor, kako domaćih tako i inostranih gostiju.
"Ono što posebno raduje jeste povećanje broja registrovanih seoskih domaćinstava od strane mladih ljudi koji su spoznali ogromne potencijale seoskog turizma u našoj opštini", kaže Milisav Vićentić, stručni saradnik za poljoprivredu opštine Ljubovija.