Hrvat koji se borio za Ukrajinu i koji je zarobljen kod Marijupolja Vjekoslav Prebeg ispričao je kako je oslobođen iz ruskog zarobljeništva.
- Put je bio težak. Kada su nas odvodili iz donjeckog istražnog zatvora, bili smo vezani, proveli smo od 14 sati do 18 sati u kamionu, bilo je hladno noću. Bili smo umorni. Odveli su nas na aerodrom Rostov na Donu. Nismo znali šta se događa. Sreli smo te neke Saudijce, nismo ni znali da li su Saudijci, samo smo pretpostavili po odjeći, rekao je Prebeg za dnevnik HRT-a.
On je juče stigao u Hrvatsku. Oslobođen je sa još devet zatvorenika iz Velike Britanije, SAD-a, Švedske i Maroka. Prije leta za Saudijsku Arabiju, koja je posredovala pri oslobađanju, zarobljenike su na aerodromu pregledali ljekari.
- Bila su dva doktora, inicijalni pregled, saturacija, pritisak, grlo, poslušali su nam pluća i napisali kratki izveštaj o svakome. Onda su išli da provjere taj neki avion, rekao je Prebeg priznavši da su zarobljenici bili uplašeni.
Naime, kad su ih vodili prema aerodromu, svi su pretpostavljali da idu prema ukrajinskoj teritoriji na razmjenu.
- Kad sam čuo avion, rekao sam: "Momci, mi smo sto posto u Rusiji". Najbliži aerodrom od Donjecka je Rostov na Donu. Prvo je bilo to neko uzbuđenje, konačno se nešto promijenilo, konačno ide prema nečemu i onda kad sam čuo avion, ko zna gdje sad idemo, šta se događa, rekao je Prebeg.
"Mislim da mi treba da se probudim i shvatim da sam slobodan"
Zahvalio je saudijskom prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu koji je posredovao u razmjeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine i čijim su privatnim avionom prevezeni.
- Htio bih takođe da zahvalim premijeru Plenkoviću na svemu što je činio svih ovih mjeseci za mene. Htio bih da se zahvalim ministru spoljnih poslova, htio bih da se zahvalim i predsjedniku Zelenskom, koji je u saradnji s našim ministrom i premijerom mnogo toga učinio i doveo do toga da konačno budemo oslobođeni iz zarobljeništva, rekao je Prebeg.
On je zatim rekao da je jako umoran jer je poslednja tri dana spavao zaista kratko.
- Umoran sam, a opet nekako ne mogu da spavam. Mislim da mi treba bar 12 sati normalnog sna, da se probudim i da shvatim da se to dogodilo, da sam slobodan. Mogu samo da kažem da je lijepo biti kod kuće, naglasio je Prebeg.
Na pitanje kakvi su mu planovi, poručio je da želi najprije da vidi sestru i prijatelje. Ima još jednu želju.
- Hteio bih da stupim u kontakt sa svojom djevojkom Irinom. Kad su počela vojna djelovanja oko Nikolajeva, ona je pobjegla u Francusku kod svoje rođake s djecom. To mi je prioritet sada, ali ne bih htio ništa da forsiram. Želim da čujem da li je dobro i ako bude uslova volio bih da je vidim, kaže on.
Podsjetimo, Prebeg se još uvek nalazi u bolnici u Dubravi. S njim je i njegova sestra. Lekari kažu da je dobrog zdravstvenog stanja, ali s obzirom na devijaciju nosa i povredu desnog ramena, juče su uradili sve potrebne analize.
Prebeg je sam zatražio psihološku pomoć. Posle pregleda kod psihijatra, ljekari su utvrdili da je jako traumatizovan. Na tijelu ima vidljive ugrize, zbog toga će ga danas pregledati dermatolozi, a zatim bi trebalo da bude pušten na kućno liječenje.