TAJNA IGRE KOJU SMO IGRALI DEVEDESETIH! Kada je Zapad saznao da SSSR ima TETRIS kreće rat o kome nas nisu učili

Njegova grafika je jednostavna, a pravila su i više nego jasna - rotirajte delove slagalice koji brzo padaju na ekranu računara da bi se uklopili i kreirali čvrste linije — koje zatim nestaju. A onda? Ništa - ponavljajte do beskonačnosti. "Tetris“, izuzetno popularna i zarazna igra koja je zahvatila svet 1980-ih i 1990-ih, nastavlja da angažuje i osvaja igrače i danas. Za razliku od većine proizvoda razvijenih tokom ranih godina procvata dizajna video igara, „Tetris“ je bio neobičan izuzetak: bez fensi slika, bez nezaboravnih likova i bez naracije.

Ali iako igra možda nije komplikovana, priča o tome kako je zavladala industrijom igara i očarala milione ljudi širom sveta je sasvim suprotna. Priča je govori o rivalstvu u industriji igara i napetim pregovorima između zapadnih rukovodilaca i sovjetskih zvaničnika tokom poslednje decenije Hladnog rata, kada su odnosi između SSSR-a i zemalja na Zapadu bili sve samo ne prijateljski.

U romanu pod nazivom „Tetris: Igre koje ljudi igraju“ pisac i ilustrator Boks Braun spaja delove slagalice koji opisuju eksplozivno preuzimanje „Tetrisa“ u svetu igara, otkrivajući jedinstvenu istorijske okolnosti u svetskoj politici i industrija igara u nastajanju koje su priču „Tetris” učinile tako jedinstvenom.

Sve je počelo sa softverskim inženjerom po imenu Aleksej Pajitnov koji voli zagonetke, koji je i stvorio „Tetris“ 1984. dok je radio za Dorodnicin računarski centar Sovjetske akademije nauka. To je centar za istraživanje i razvoj u Moskvi koji je stvorila vlada. Pajitnov nije nameravao da zaradi od svoje kreacije; dizajnirao je igru „za zabavu“, rekao je Braun za Live Science.

"On je ovo radio samo da vidi da li može to da uradi", rekao je Braun.

Pajitnov je bio inspirisan slagalicom koja se zove "pentomino", u kojoj se različiti drveni oblici napravljeni od pet jednakih kvadrata sklapaju u kutiju. Braun je napisao da je Pajitnov zamislio da oblici padaju odozgo u čašu, a igrači kontrolišu oblike i usmeravaju ih na svoje mesto. Pajitnov je prilagodio oblike na po četiri kvadrata i programirao igru u svoje slobodno vreme, nazvavši je „Tetris“. Naziv je kombinovao latinsku reč „tetra“ — numerički prefiks „četiri“ za četiri kvadrata svakog dela slagalice — i „tenis“, Pajitnovljevu omiljenu igru.

A kada je podelio igru sa svojim saradnicima, oni su počeli da je igraju — i nastavili da je igraju i igraju. Ovi rani igrači su kopirali i delili „Tetris“ na disketama, a igra se brzo proširila Moskvom, napisao je Braun. Kada je Pajitnov poslao kopiju kolegi u Mađarsku, ona je završila na izložbi softvera u Mađarskom tehnološkom institutu, gde je privukla pažnju Roberta Štajna, vlasnika Andromeda Softvare Ltd., koji je posetio izložbu iz Velika Britanija.

"Tetris“ je zaintrigirao Stajna. On je pronašao Pajitnova u Moskvi, ali je na kraju sudbina igre ležala u rukama nove sovjetske agencije, Elektronorgtechnica (Elorg), stvorene da nadgleda inostranu distribuciju softvera sovjetske proizvodnje. Elorg je licencirao igru Stajnu, koji ju je zatim licencirao distributerima u SAD i Velikoj Britaniji — Spectrum HoloBite i Mirrorsoft Ltd — objavio je Njujork Tajms 1988. Prema Tajmsu, „Tetris“ je bio prvi softver stvoren u Sovjetskom Savezu koji je prodat u Americi. Stajnov sporazum sa Elorg-om pokrivao je licenciranje „Tetrisa“ samo za personalne računare, a ne za mašine na kovanice ili ručne uređaje. Ali Stajn je rekao britanskom distributeru Mirrorsoft-a da će ta prava uskoro biti u rukama, a Mirrorsoft je nastavio sa potpisivanjem ugovora o licenciranju sa kompanijama za igre Atari i Sega u Japanu za arkadne kioske i konzole za kućne igre.

Henk Rodžers iz BulletProof Softvare-a takođe je bacio oko na poslovanje u vezi sa „Tetris"-om u Japanu i obezbedio prava za distribuciju „Tetris“-a na računarima i konzolama za Nintendo, preko američkog distributera, Spectrum HoloBite. Međutim, legalni vlasnik „Tetrisa“, sovjetska agencija Elorg, nije znala ništa o ovim poslovima, napisao je Braun. Jedini ugovor koji je agencija potpisala bio je ugovor sa Stajnom koji pokriva kompjuterska prava, i ništa drugo.

Sve se saznalo kada se Rodžers sastao sa zvaničnicima Elorga u Moskvi o licenciranju „Tetris“-a za ručne uređaje — Nintendo je upravo napravio Game Boy — i pokazao im „Tetris“ kertridž za Nintendo Entertainment sistem (NES). Sovjeti su bili ogorčeni, ali Rodžers ih je ubedio da bi davanje prava za njihovo licenciranje Nintendu — i za ručne i za konzolne uređaje — bilo veoma isplativo.

Elorg se složio da bi Rodžers mogao da obezbedi prava za prenosne uređaje za Nintendo, uz naknadna dodavanja prava na konzole i aparate na kovanice. Sve se to dešavalo usred gnevnih protesta Atarija zbog pretnje njihovim sopstvenim verzijama „Tetrisa“. Usledila je pravna bitka između dve rivalske kompanije za igre, ali je na kraju rešena u korist Nintenda; ta kompanija je brzo učvrstila „Tetrisov” položaj nad željnim potrošačima širom Amerike uključivši kopiju uz svaki Game Boy koji je Nintendo prodao.

Mnogo novca je promenilo ruke tokom ovih poslova, ali Pajitnov, kreator igre, nije učestvovao u pregovorima i nije video nikakav profit, propuštajući oko 40 miliona dolara, izvestio je SFGate 1998.

Međutim, Pajitnov i Rodžers su se sprijateljili i uz Rodžersovu pomoć, Pajitnov je emigrirao u Ameriku 1991. godine i posvetio se stvaranju igara, prvo za sopstvenu kompaniju za dizajn igara, a kasnije i za Majkrosoft. A 1996. godine, kada se Elorg raspuštao, Rodžers se vratio u Moskvu na poslednju rundu pregovora o „Tetrisu“ — da vrati vlasništvo nad igrom čoveku koji ju je izmislio.