Aleksandar Milosavljević ima bogatu karijeru u pravosuđu - poslednjih deset godina je advokat, prethodno je radio u tužilaštvu, gde je u jednom periodu bio i zamenik prvog srpskog specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovana Prijića.
Tokom akcije "Sablja", koja je pokrenuta nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, danonoćno je radio na saslušavanju privedenih, a na listi onih koje je ispitivao bio je i Zvezdan Jovanović - čovek koji je pucao u premijera Đinđića.
O tom slučaju, kao i o moći zemunskog klana, koji su vodili Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, ulozi komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije, te propustima u Đinđićevom obezbeđenju i političkoj pozadini ubistva premijera, Milosavljević govori u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir.
Koga ste sve saslušavali u "Sablji"?
"Zvezdana Jovanovića, zatim članove zemunskog klana - jednog od braće Simović, pa Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, a razgovarao sam i s nekadašnjim načelnikom DB Radetom Markovićem... Simović je u glavi bio strukturiran na poseban način, na momente sam imao utisak kao da razgovaram s nekim detetom, imao je bebi-fejs, ali kad čuješ šta je sve radio, onda je to drugačije. Đura Mutavi je zanimljiv zato što se retko sreću ljudi s takvim kapacitetom pamćenja, imao je vrlo specifičan način pamćenja, jedan od njegovih zadataka je bio spremanje štek stanova i mogao je do detalja da opiše gde su se sve nalazili. Bio je i duhovit momak, iskazi su mu trajali dugo i bilo je - kako god da ovo zvuči - beskrajno zabavno s njim razgovarati. On nije učestvovao u akcijama klana koje su bile nasilne, u klanu se bavio logistikom i o tome je znao sve. A Rade Marković mi je rekao da je i sam bio začuđen određenim postupcima i potezima režima Slobodana Miloševića".
Ali je tom Miloševiću bio do koske lojalan...
"Ne, ja nemam utisak da je on Miloševiću bio bezgranično odan i da je hteo za njega da radi određene stvari. Moj je utisak da je, kao većina ljudi koja je pripadala nekom starom sistemu, na neki način mnogo vodio računa o tom sistemu i da možda ipak nije hteo sve da radi da ne bi naškodio sistemu".
Je li "Sablja" bila uspešna akcija? Je li pravedno "sekla"?
"Ako se posmatra društveni interes - mislim da jeste. Bilo je grešaka, to nije sporno. Bilo je i grešaka koje nisu ni morale da se dese. No, tako opsežna akcija, s velikim zahtevima i velikim rezultatima, mora da ima i takvu cenu. "Sablja" je rešila i neke slučajeve - a tako je i bila zamišljena - koji nisu bili usko vezani sa slučajem zbog kojeg je ta akcija pokrenuta".
Kako je izgledalo saslušanje pripadnika JSO Zvezdana Jovanovića, koji je pucao i ubio premijera Đinđića?
"Saslušanje je bilo u CZ, tu je bila i njegova advokatica Vesna Radomirović, koja mu je dodeljena po službenoj dužnosti, ali za koju se utvrdilo da je zna odranije. Po glavi mi se od tada često mota jedan detalj - dok je, pre davanja iskaza, sa advokaticom razgovarao u hodniku, čuo sam kako mu ona kaže: "Najbolje ti je da ćutiš", a on odgovara: "Ne, ne, neću". On uopšte nije sporio da je pucao u premijera. Postavio sam mu dva ključna pitanja, prvo - zašto je ubio premijera, na šta je odgovorio da je Đinđić hteo da hapsi pripadnike JSO, da ih isporuči sudu u Hagu, pa se i on sam osećao ugroženim, govorio je da je branio državu u ratu devedesetih na Kosovu, valjda i u BiH i Hrvatskoj, pa da zato ne može da dozvoli da ga hapse i vode kao ratnog zločinca; drugo moje pitanje je bilo zašto je priznao da je ubio premijera, onda je on izgovorio rečenicu: "Ja sam to uradio kao deo nekakvog sistema, iz ubeđenja da je ispravno, i neću da budem deo kriminalnog klana, ja nisam ni Kum, ni Duća Spasojević Šiptar". Jovanović je u iskazu želeo jasno da naglasi da nije kriminalac. Njemu je u tom trenutku bilo najvažnije da se jasno podvuče da on nema veze s kriminalom, odnosno sa zemunskim klanom. Sebe je doživljavao kao državnog činovnika, te da je ono što je uradio u suštini državni projekat".
Mnogi i kažu da on nije bio blizak sa "zemuncima", da nije bio na direktnoj vezi sa Šiptarom i Kumom...
"Ne da nije bio blizak, nego se ne može dovesti u bilo kakvu vezu s njima, u smislu da se družio s nekim iz klana i slično. On je čovek koji je odradio taj posao, a da li je znao tada za koga tačno radi - ne znam. Moj utisak je da je bio, eto, spoljni saradnik, kojeg nisu angažovali "zemunci" neposredno".
Kako se Jovanović ponašao na saslušanju?
"Imao je određeni stepen nervoze. Imao je onu vrstu nervoze koja pokazuje da želi da se sve što pre završi, pa da nastavi svojim putem. Izgledao je kao čovek koji želi da skine teret sa sebe. Bio je u farmericama i dukserici, dozvoljeno mu je bilo da puši tokom saslušanja, palio je cigaretu za cigaretom, a kad mu je nestalo cigareta, doneli su mu iz zatvorske kantine, međutim, on ih je prvo odbio, jer su mu doneli "marlboro", a on puši "davidov"... Posle ih je ipak uzeo".