Ono što posebno zabrinjava je dvocifrena inflacija koja nije viđena još od devedesetih godina.
Dvocifrena inflacija u Hrvatskoj, kakva nije viđena od stabilizacijskog programa 90-ih, više nije uzrokovana samo poskupljenjem energenata i hrane, već se širi na gotovo sve proizvode i usluge. Jasno je da Hrvatska inflaciju ne samo da uvozi već je i kreira, a to je posebno vidljivo u sektoru turizma, gde su cene smeštaja i ugostiteljskih usluga, prema podacima HNB-a, porasle za 30 do 40 odsto. Saobraćaj je povećan, ali ne kao rezultat povećanog broja dolazaka, već značajnog povećanja cena, delom i zbog toga što su ljudi spremni da plate više za odmor, putovanja i zabavu nakon što ukinute mere protiv korone.
Tako su usluge ponovo neprikosnoveni pokretač rasta, posebno u Hrvatskoj, gde se očekuju znatno veći prihodi od turizma. Ipak, to je za one koji su spremni i sposobni da plate više, dok snažna inflacija najviše pogađa građane sa najnižim primanjima. U Hrvatskoj građani najviše troše na hranu, a tu cene, bez obzira na konkurenciju među trgovinskim lancima, rastu iz dana u dan. Cene se stalno menjaju, ljudi ih upoređuju, kupuju po akcijskim ponudama, međutim, primećeno je da su neki trgovci počeli da oglašavaju kao akcijske cene one cene koje ne bi smeli, odnosno one čija je redovna cena u roku od mesec dana (čak i manje) bila niža od nove akcije, piše hrvatski Novi list.
Ovo je već teško pratiti i primer je haosa u kome građani sada moraju da se snalaze, a uskoro će početi i dvostruko isticanje cena pre uvođenja evra. Na nekim prodajnim mestima se već krenulo sa ovim, a negde se čeka poslednji minut pred obavezni zakonski rok koji je 5. septembar. Moguće je i da očekuju porast cena u kunama, pa računaju da će, kada već moraju da pređu na evro, (po fiksnom kursu od 7,53), onda da pređu kad ta cena bude još veća.
Iako se većina ekonomista slaže da se uvođenjem evra ne gubi previše jer je kurs kuna/evro ionako oduvek bio praktično fiksiran, čak i najveći zagovornici evra već priznaju da je u toku jedan turbulentan trenutak. Tržišta su zapravo turbulentna, cene skaču, sve je zamućeno, a na sve to sledi prelazak na evro, koji će, kada bude uveden 1. januara 2023, verovatno i dalje uticati da se deo proizvoda i usluga zaokruži na više.
Uvek se pominje kafa u kafićima i neki sitniji proizvodi i usluge, međutim, percepcija ljudi iz zemalja koje su ranije uvele evro je da je “sve poskupelo“. S druge strane, ekonomisti apeluju da se plate ne povećavaju jer to može da izazove spiralu inflacije kakvu se još mnogi sećaju iz bivše države, gde su cene rasle, a onda plate sustizale cene, pa opet cene i tako unedogled, dok nisu tek tako počeli da ”ispisuju“ nule na novčanica.
Inflatorna spirala se okrenula i moguće je da će se period stabilnih cena još dugo pamtiti sa nostalgijom. Cene rastu, što delom ima strukturalne razloge, ali se sve više čini da je to postalo poput neke zaraze, gde svi gledaju jedni u druge i “prepisuju” oblik ponašanja.
Ovo se nastavlja sve dok se ne sudari sa potražnjom koji više ne može da odgovori. Međutim, kako je strana potražnja u Hrvatskoj uvek prisutna, čak i u trgovačkim lancima koji se leti nadaju znatno većem prometu zbog turista, to će iskriviti sliku, a hrvatski građani, koji žive od hrvatskih placta, mogli bi biti gurnuti na ivica siromaštva.
Slično je i na tržištu nekretnina. U tom delu jeste otvoreno tržište, ali s obzirom na to da dolaze ljudi spolja, sa tih tržišta dolaze ljudi koji imaju veća primanja, dok se kod nas sada apeluje na njihovo zauzdavanje da se inflacija dalje ne raspiruje, jasno je ko sada plaća cenu ovog obuzdavanja i ko je kolateralna žrtva makroekonomskih zakonitosti: radnici čije plate ostaju iste, a cene osnovnih životnih namirnica su za čak 30 posto veće.
Ove godine su realne zarade pale su prvi put posle dugo vremena. U novom paketu mera pomoći, kaže resorni ministar, pomoć će biti raspoređena onima kojima je najpotrebnija, ali je odmah upozorio da se fiskalni prostor mora sačuvati zbog najava o mogućem usporavanju rasta. Međutim, nije u potpunosti isključio ni ograničavanje cena hrane. Očigledno je da vremena koja su pred nama neće biti laka. Što je najgore, teret borbe protiv inflacije za sada će zaista morati da snosi fiskalna politika, jer monetarna politika, da bi se prilagodila procesu ulaska u evrozonu, oslobađa i rezerve banaka, povećava viškove likvidnosti, što guverner, da nema uvođenja erva verovatno u ovom trenutku nikada ne bi radio.
Ali šta se zapravo dogodilo u hrvatskom monetarnom području? Trenutno je u svojevrsnom vakuumu. I sam guverner Vujčić je pozvao ECB da što pre podigne kamate jer je nezamislivo da uz ovoliku inflaciju i dalje ima negativnu stopu, a sada mora da oslobađa novac, u uslovima galopirajuće inflacije od 12 odsto. Banke u Hrvatskoj su stoga u jedinstvenom položaju da se njihov novac i dalje oslobađa, i zato je guverner rekao da nema razloga za podizanje kamata, bez obzira na to što kamate svuda rastu. Ovo oslobađanje novca bankama u Hrvatskoj, koje im omogućava da ne podižu kamate zaista je posledica ulaska u evrozonu, ali ne i njene strukturne monetarne politike nego jednokratno i tehničko prilagođavanje nivoa rezervi koje su u Hrvatskoj uvek bile visoke zbog kursnog rizika koji uskoro nestaje.
Zemlje EU koje su odlučile da ne uđu u evrozonu već podižu kamate, što je gore za dužnike, ali kamata je cena novca i ima svoju funkciju. Najgore što bi moglo da se desi u Hrvatskoj je da ljudi koji nemaju para ni da kupe osnovne namirnice pribegavaju još uvek jeftinim kreditima da sastave kraj s krajem.