Budimirka nije pristala da bude lična kuvarica nikome, pa je tako odbila mnoge ambasadore i druge zvaničnike.
Čuvena srpska kuvarica, Budimirka Buda Mladenović, preminula je u srijedu veče, a sahranjena je danas u 13 časova. u Njenim specijalitetima je uživao i sam Josip Broz Tito.
Priča ove kuvarice, stakana u 86 godina života, taman je za jedan roman iako nije išla dalje od svoje kuće. Buda je živjela u selu nadomak manastira Sopaćani, a radila u motelu koji se nalazi u neposrednoj blizini svetkovine. Ipak, Budimirka je mogla da ode daleko.
Mladenovićki su nudili posao kuvarice čak i u sedištu UN u Njujorku, ugovor je bio spreman, ali ona ga je odbila. U njenim specijalitetima je uživao Tito, zanat je učila od Eržebet, kuvarice Moše Pijade, spremala je za visoke zvanice i ambasadore koji su dolazili u njen zavičaj i nije pristajala da postane lična kuvarica nekome od njih...
Buda je radila maltene do poslednjeg dana. Sve do početka ove sedmice bila je na nogama, kuvala je... Spavala je u hotelu "Sopoćani" u kojem je imala svoju sobu da ne bi je vozili u selo. Bila je veoma vezana za to mjesto i svoj posao. Svakog jutra je dočekivala konobare... U ponedeljak ih nije dočekala. Obili su vrata sobe. Ležala je na podu pored kreveta. Odveli su je u rodnu kuću. Tu je sklopila svoje oči zauvijek, upravo one koje su se nagledale i patnje i radosti, piše Kurir.
Kako je ranije govorila, nije željela da radim ovaj posao.
"Bili smo sirotinja, čuvala sam ovce, a majka me natjerala da dođem u motel. Govorila mi je da je to jedini način da zaradim neki dinar i kupim nešto odjeće kako bih se udala. Pristala sam, a tih prvih mjeseci sam stalno plakala, veliki je to šok bio za mene, nisu kafana i motel bili za prostu seljančicu", prisjetila se Buda pre neku godinu za RTV Novi Pazar te davne 1954, kada je prvi put zakoracila u kuhinju u kojoj je provela cio životni vijek.
Motel u kojem je radila posjećivali su ambasadori, razni državnici, direktori, čelnici Komunistićke partije poput Rankovića i Kardelja, ali i sam Josip Broz Tito.
"Kad je odlazio, Tito mi je prišao i pozdravio se. Bio je veoma prijatan, zadovoljan uslugom, čak sam se i slikala s njim. Bio je to za mene veliki događaj koji ću pamtiti dok sam živa", pričala je Buda.
Osim Tita, Budimirkinom kuhinjom su bili oduševljeni svi, a brojni ambasadori su po isteku mandata željeli su da je vode u svoju domovinu kako bi im bila lični kuvar, ali se njoj nije išlo iz Sopoćana. Ipak, nisu je zaboravili. Godinama su joj stizala pisma, razglednice i pokloni iz Australije, Japana, Nemačke, Kanade, Meksika, Amerike... Željeli su da je angažuju i vlasnici najboljih hotela Jugoslavije, a odbila je i posao u centrali UN u Njujorku.
"I njih sam odbila. Sada se kajem, ali sam tada bila preplašena mišlju da budem u tom velegradu. Nisam znala jezik, bila sam sramežljiva, a svijet je okrutan i opasan po naivnu balavicu sa sela", izjavila je svojevremeno Buda.
Tako joj je motel postao jedina kuća. Radila je po dvije smjene, spavala po nekoliko sati, na bolovanje nikad nije išla, a godišnji odmor koristila je samo četiri puta.
"Zavoljela sam ovaj posao, radila sam s puno ljubavi, ali nisam imala vremena ni za šta drugo, nisam mislila na sebe, nisam se udala, nemam porodicu... Žao mi je zbog propuštenih prilika, mnoga jela sam zalila suzama razmišljajući kako mi je život prošao", zaključila je Buda.