Aleksa koji je ubio oca, babu i dedu žalio se komšijama na jednu stvar.
"Skoro mi se požalio da ne može više da izdrži. Rekao je, došlo mi je iz ove kuće da se odselim, negdje stan da nađem, privatno da stanujem. Ja više ovo ne mogu ni da gledam, ni da prinosim. Ali niko nije mogao ni da nasluti ovako nešto. Ljudi su bili super".
Ovim riječima jedna od komšinica Alekse Milojevića (22) iz Knjaževca, koji je juče lovačkom puškom ubio oca Predraga (60), babu Saru (83) i dedu Miću (81), opisuje situaciju u porodici koja je prethodila masakru. Komšije ove porodice su u strašnom šoku poslije vijesti o teškom zločinu koji se desio nekoliko kuća pored njihovih. Svjedoče da su stariji ukućani bili bolesni, ali da to što je uradio Aleksa sigurno ne može da se opravda ničim. Komšije kažu da je i Aleksin otac bio bolestan zbog čega je i sa njim bila otežana komunikacija.
"Ne znam šta je tom detetu došlo u glavu. Otkači se, izgori licna i prespoji... Da su njegovi bili bolesni - bili su. Ali baba nije. Deda je bio nepokretan, i nije znao za sebe, pa nije znao čovjek šta radi. I otac njegov, i on je malo bio bolestan. Imao je šlog skoro. Mnogo se ljutio, tražio ključ da vozi kola. Ko sme kola da mu da. I eto sad, Aleksi je to sigurno dojadilo. Ali nije to rješenje, on ne može iz zatvora da izađe više. Pa trebalo je da ode i gotovo. I svi živi, zdravi. A ne da robija dok je živ. A i ovi ljudi da ne nastradaju", priča jedan komšija.
Aleksa Milojević je vodio računa o bolesnim ukućanima, zbog čega je sve I šokirao tragičan ishod događaja.
"On im je davao lijekove. Sve je odvajao, za babu, za dedu, za oca… Vodio je računa o njima, vodio ih je kod ljekara, išao na pijacu, kupovao šta treba, bukvalno sve. Brinuo se o njima", dodaju komšije. Materijalna situacija, slažu se komšije, sigurno nije bila razlog budući da su bili i te kako imućni.
"Imali su dobre prihode. Aleksini deda i baba su radili u Njemačkoj. Baba je imala i penziju i dodatak zbog povrede ruku. I deda je imao penziju, i on je radio u Njemačkoj. Možda su imali 2.000 eura prihode u kući. Bili su dobrostojeći. Baba je imala i poljoprivrednu penziju ali je to prenijela na sina, Aleksinog oca, da ima džeparac. On nije bio zaposlen. Imali su oni neku radnju za PVC stolariju kada su došli iz Njemačke prije dvadesetak godina. Pravili su prozore, vrata i sve to. Deda dok je mogao, on je to radio. Pet kuća imaju, ovu, vikendicu i tri na selu. Toliko bogatstvo i sve ode", kaže komšinica.