Većina građana Crne Gore želi da je ona građanska i sekularna država, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Damar povodom 80 godina od Trinaestojulskog ustanka.
Direktor Damara Vuk Čađenović kazao je na konferenciji za novinare da je istraživanje rađeno od 3. do 10. juna, na uzorku od 1.007 građana.
Istoričar Miloš Vukanović kazao je da je formalno obrazovanje najviše uticalo na formiranje stavova građana, a da suštinska pitanja o istorijskim događajima pokazuju da veliki broj njih malo zna o njima.
Vukanović je, kako prenose Vijesti, kazao da oko 30 odsto ispitanika smatra da je Trinaestojulski ustanak bio komunistički, da je opštenarodni misli 38 odsto ispitanika, a čak 21 odsto njih ne zna, što je, smatra Vukanović, veoma zabrinjavajuće.
Prema istraživanju, najznačajnija ličnost za istoriju Crne Gore je Petar Drugi Petrović Njegoš, a da je tako misli 25,6 odsto ispitanika.
Kralj Nikola je na drugom mjestu najznačajnijih ličnosti sa 19,5 odsto procenata, Petar Prvi na trećem sa 18,7 odsto, a na četvrtom je Josip Broz Tito za koga 10,6 odsto ispitanika misli da je najznačajnija ličnost.
Da je Ivan Crnojević najznačajnija ličnost smatra sedam odsto ispitanika, 6,7 misli da je to Sveti Sava, 2,3 Knjaz Danilo, a 1,7 odsto njih smatra da je to Aleksandra Karađorđević.
Rangirane su i ličnosti koje su bile akteri Drugog svjetskog rata, a od njih najveću pozitivnu ocjenu dobio Tito, i to na skali od 1 negativno do 5 pozitivno - 3,99, Ljubo Ćupić 3,84, Stana Tomašević 3,48, Krsto Zrnov Popović i Blažo Jovanović 3,45, Sava Kovačević 3,44, Peko Dapčević 3,31, Milovan Đilas 3,09.
Najmanju prosječnu ocjenu imaju Draža Mihajlović 2,75 i Pavle Đurišić 2,63.
Čađenović je istakao da je istraživanje pokazalo da 57 odsto ispitanika smatra da je u Crnoj Gori bitna plemenska pripadnost.
Da je Crna Gora građanska država smatra skoro 90 odsto ispitanika, ali i njih skoro 70 odsto smatra, kako je kazao Čađenović, da ona treba da je sekularna država.
Čađenović je istakao da 53,7 odsto ispitanika smatra da četnički pokret nije antifašistički, a 58 odsto je protiv podizanja spomenika četnicima.
Ono što je zabrinjavajuće, navodi Čađenović, je to što je 27,4 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna, a 18,9 procenata misli da je četnički pokret antifašistički.
Istraživanje Damara pokazalo je da većina građana Crne Gore smatra da je period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) bio doba napretka za našu državu.
Da je tako, misli njih 68,2 odsto ispitanih, 19,2 ne zna, a 12,2 procenta smatra da nije.
Vukanović je naveo da 50,8 odsto ispitanika smatra da je Podgorička skupština čin agresije kojim je Crna Gora izgubila nezavisnost, dok njih 37 procenata misli da je to bio izraz volje naroda za ujedinjenjem.
Na pitanje kakav je za Crnu Goru bio period Kraljevina Srba, Hrvata Slovenaca/Jugoslavije, njih 29,7 odsto smatra da je to doba razvoja, 28,9 stagnacije, a 32,3 nazadovanja.