Narodna meteorologija otkriva šta znače vremenske prilike na Krstovdan i Bogojavljenje, i kakva godina je pred nama.
Da li ste u ponedeljak, na Krstovdan, stavljali krst u vodu, pa ga nosili u crkvu? I jeste li kuvali pihtije? Da jeste saznali biste kakvo nas vreme čeka na proleće i hoće li ova godina biti rodna i zdrava.
Tako bar kaže banjalučki meteorolog veteran Nebojša Kuštrinović, pozivajući se na verovanja ukorenjena u narodnoj meteorologiji.
"U nekim krajevima se o Krstovdanu krst stavi u vodu, pa se onda unese u crkvu. Ako se krst smrzne, biće rodna godina", kaže popularni Kuštro.
Kad su u pitanju pihtije, čarolija ide ovako: skuvate pihtije, pa ih iznesete napolje, da se hlade. Ako se stegnu budu bistre kao staklo, eto nama rodne i zdrave godine.
Ako su vam vremenske prilike u godini koja je počela jako bitne, a niste uradili ove stvari na Krstovdan, evo prilike da vam i vremenske prilike na Bogojavljenje pokažu šta nas čeka.
"Ako na Bogojavljenje pada sneg ili stegne mraz, čeka nas dobra godina, veruju narodni meteorolozi. Ako na Bogojavljenje duva jugo (topao i suv vetar), godina će biti rodna, ali puna bolesti. Ako na ovaj praznik pada kiša, biće poplava, a ako je vreme vedro, preti suša narednog leta", kaže Nebojša.
I inače, dodaje banjalučki meteorolog, januar je pun datuma značajnih za narodna verovanja vezana uz predviđanja vremenskih prilika.
Tako se, na primer, veruje da 12 dana po pravoslavnom Božiću, dakle dani od Božića do Krstovdana određuju kakvo će vreme biti u narednih 12 meseci. Princip je isti: hladni. snežni i oblačni dani predvišaju dobru godinu, kiša, jugo ili vedro vreme ne slute na dobro.
"Ako je verovati narodnim meteorolozima, i ako osmotrimo kakvo je vreme bilo ovih dana, čeka nas jedna normalna, solidna, zdrava i rodna godina", zaključuje Kuštrinović.