Poslednji general SFRJ živi u Crnoj Gori: Samo je PUČ spašavao Jugoslaviju

Borio se u Drugom svjetskom ratu, nadživio je ne samo svog maršala i savremenika Josipa Broza nego i zemlju koje odavno više nema a za koju tvrdi da bi opstala da je 1980, kad je umro Tito, vlast u SFRJ preuzela Narodna armija, piše Kurir.

Prije desetak godina javno je na televiziji izneo svoje mišljenje da vojno rukovodstvo JNA snosi odgovornost što nije izvršilo državni udar koji bi tada sprečio raspad Jugoslavije, podsjeća beogradski dnevnik.

Mamula je tada rekao da je JNA, u jednom trenutku, bila sposobna da proizvede i nuklearno oružje.

Admiral flote, koji je bio načelnik Generalštaba JNA od 1979 -1982, tada bez dlake na jeziku rekao a i napisao u svojoj knjizi "Slučaj Jugoslavija" da vojno rukovodstvo snosi odgovornost što nije izvršilo vojni udar.

Mlađi i ne znaju ko je on ali oni stariji vrlo dobro pamte i njega i njegovu poziciju na čelu JNA. 

Rođen je 30. maja 1921. u Slavskom Polju, u okolini Vrginmosta. Godine 1942. ustaše su mu ubile majku, brata i dvije sestre. Kao mlad skojevac ušao je u Drugi svjetski rat već na samom početku - 1941, a član Komunističke partije postao je već 1942. godine. Bio je politički komesar bataljona, brigade, pomorskog obalskog sektora i pomorske komande Sjevernog Jadrana. U ratu je zaradio čin potpukovnika.

Od tada počinje uspon njegove vojne karijere, završio je Višu pomorsku akademiju JNA i Kurs operatike JNA. Bio je politički komesar flote i pomorske zone, načelnik operativnog odeljenja Komande Jugoslovenske ratne mornarice (JRM), pomoćnik komandanta Ratne mornarice, načelnik Uprave Ratne mornarice, komandant Vojno-pomorske oblasti i pomoćnik Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ. Na internetu se može pročitati i da je od 10. jula 1979. do 5. maja 1982. godine obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, a od tada do 15. maja 1988. funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, a što bi se danas reklo ministra odbrane. U čin admirala flote JNA unaprijeđen je 1983, a maja 1988. godine je penzionisan.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogobrojnih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom junaka socijalističkog rada odlikovan je 22. decembra 1985. godine.

Nosilac je silnih domaćih odlikovanja a od stranih tu su francuski Nacionalni orden Legije časti u redu Velikog oficira, poljski Partizanski krst, sudanski Orden Republike Sudan drugog reda, italijanski Orden za zasluge Republike Italije u redu Velikog oficira, nepalski Orden Gurkove desne ruke prvog reda, indonežanski Pomorski orden prvog reda, tunišanski Orden Republike Tunis drugog reda, grčki Orden časti drugog reda, austrijski Veliki srebrni orden sa lentom i jordanski Orden za vojne zasluge prvog reda.

U biografiji mu piše da je oženjen Mirjanom Jakelić-Mamulom. Na mjestu načelnika GŠ JNA prethodnik mu je bio Stane Potočar a naslednik Petar Gračanin. Na mestu saveznog sekretara odbrane naslijedio je Nikolu Ljubičića a funkciju je predao Veljku Kadijeviću.

Mamula je prije desetak godina u razgovoru za crnogorske medije rekao da je za vrijeme Tita zbog javnog saopštavanja ocjena o stanju u državi, drastično različitih od onih koje je iznosilo državno i partijsko rukovodstvo, u jednom momentu izgledalo moguće i njegovo hapšenje.

Opisao je i jedan sastanak u Karađorđevu, pola godine pred Titovu smrt...

Naime, na poslednjem sastanku državnog i vojnog vrha kome je prisustvovao Tito, u Karađorđevu, 21. decembra 1979, uoči Dana Armije, Mamula je saopštio da je stanje u društvu loše i puno opasnosti po međunacionalne odnose. A na pitanje da li je i Tito dijelio takav stav, odgovorio je: "Na neki način da. Mi smo znali da on zna ono što sam ja u tom referatu tada saopštio, ali nam je bilo stalo da svoje stavove jasno saopšti. To se, međutim, nije dogodilo. Maršal je sjedio, salušao i počela je diskusija, ali niko nije niti podržavao niti se suprotstavljao onome što sam rekao. To su bile više-manje činjenice kojima se nije bilo lako suprotstaviti".

Do 1991. živio je u Opatiji, ali je posle proglašenja hrvatske nezavisnosti i početka građanskog rata, prešao u Kotor. Danas živi u Seljanovu, opština Tivat, u Crnoj Gori. Pre 20 godina objavio je knjigu „Slučaj Jugoslavija“.

Na pitanje kako je izabrao Crnu Goru, on je rekao da je sa svog Korduna odavno otišao, a da Beograd više nije podnosio jer je to veliki grad, a to je za mlade a ne za njega.

“Ja sam mornar i među Crnogorcima sam našao mnogo prijatelja, a moguće i da su moji nekada davno potekli odatle... - rekao je Mamula i dodao da je Crnoj Gori ulazak u NATO možda ostao kao jedina opcija. On je rekao i da mu se čini da je tu u Crnoj Gori pronašao najviše vrijednosti za koje su se on i njegovi saborci nekada borili”.

 (Kurir.rs)