Demokratsku partiju socijalista (DPS) podržava 37 odsto građana, na drugom mjestu su Demokrate sa podrškom od 15 odsto dok je treći Demokratski front sa rejtingom od 13,2 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje CEDEM-a.
Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore“, urađeno od 1. do 10. decembra na uzorku od 1.009 ispitanika.
Direktorica CEDEM-a, Milena Bešić, kazala je da je prema istaživanju rejting DPS-a 37 odsto, Demokrata 15, DF sa 13,2 odsto, a Socijalistička narodne partije (SNP) sa 5,8 odsto.
Rejting DPS u odnosu na istraživanje kojenje rađeno u junu porastao je za tri odsto, dok je rejting DF-a pao u odnosu na jul, kada je iznosio 15,6 odsto.
Rejting Socijaldemokrata neznatno je pao u odnosu na jul ove godine i sada iznosi 4,8 odsto.
Prema istraživanju, rejting Socijaldemokratske partije porastao je u odnosu na jul ove godine, kada je bio 3,1 odsto, i sada iznosi 4,1 odsto.
Istraživanje je pokazalo da građani, njih 35,8 odsto, smatraju da Crna Gora treba intenzivno da radi kako bi se pridružila Evropskoj uniji (EU), bez obzira na nedavne najave da bi proces proširenja mogao da bude dodatno usporen.
Prema istaživanju 55 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u EU, 26 odsto smatra da država ne treba da bude članica Unije, dok 19 odsto nema stav o tome.
Programski koordinator CEDEM-a, Ognjen Marković, kazao je da je to umjereni, ali sada već stabilan, trend pada podrške članstvu u EU.
„Ovo predstavlja istorijski minimum kada govorimo o podršci građana Crne Gore članstvu u Uniji od oktobra 2007. godine“, naveo je Marković.
Razlozi pada podrške, kako je dodao, su višestruki.
„Prije svega građani percipiraju da je stanje u EU u dubokoj krizi, zbog Bregzita i sporijeg procesa pristupanja novih članica Uniji. To možda građane Crne Gore dovodi do zaključka da se učlanjenje Crne Gore u EU neće desiti skoro“, objasnio je Marković.
Na pitanje kakav je njihov stav povodom nedavnih najava da bi proces proširenja mogao biti dodatno usporen, 35,8 odsto građana odgovorilo je da bi Crna Gora nezavisno od stava EU trebalo intenzivno da radi da se pridruži Uniji.
Prema istraživanju, 20,2 odsto građana smatra da Crna Gora treba da misli na sebe, a ne da se bavi tim pitanjima, a 17 odsto da je Unija u krizi i da nema nikakve svrhe težiti ka EU.
Istraživanje je pokazalo da 9,9 odsto građana smatra da je opravdano usporenje procesa proširenja, jer EU ima mnogo većih problema od priključivanja Crne Gore.
Kako se navodi u istraživanju, 7,7 odsto građana smatra da usljed takvog stava EU, Crna Gora treba da traži nove partnere u međunarodnoj zajednici.
Marković je kazao da najviše građana ne može da procijeni na koga Crna Gora treba da se oslanja u spoljnoj politici, a da su zatim najbrojniji bili oni koji smatraju da država nimalo ne treba da se oslanja na Rusiju, EU i SAD.
Bešić je navela da 46,2 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, a 28,2 odsto da se kreće pravim putem, dok 25,6 odsto njih nije moglo da procijeni.
Kako je navela, i dalje se smanjuje broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pravim putem i povećava broj onih koji smatraju da se država kreće pogrešnim putem.
Bešić je kazala da je veći broj građana koji generalno nijesu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji su zadovoljni.
“Građani, njih 31,4 odsto, odgovorilo je da je veoma nezadovoljno radom Vlade, 20,5 odsto nema stav o tome, 18,9 odsto uglavnom je zadovoljno, 18,4 odsto uglavnom nezadovoljno, a 10,8 odsto veoma zadovoljno”, precizirala je Bešić.
Kako je dodala, u odnosu na prethodno istraživanje, simbolično je povećan broj građana koji su zadovoljni radom Vlade.
Bešić je rekla da građani najviše povjerenja imaju u sistem obrazovanja i Srpsku pravoslavnu crkvu, zatim u policiju, zdravstveni sistem, sudstvo i vojsku.
Najmanje povjerenja građani imaju u Tužilaštvo, političke partije i Crnogorsku pravoslavnu crkvu.
Prema istaživanju, od političara, najveću prosječnu ocjenu, na skali od jedan do pet, ima Milo Đukanović, 2,52, zatim Duško Marković, 2,29, a potom slijede Damir Šehović, Aleksa Bečić i Ivan Brajović.
Od ministarstava najbolje je ocijenjeno Ministarstvo sporta i mladih, zatim prosvjete, za ljudska i manjinska prava, kulture i nauke.
Upitani da prokomentarišu afere koje su se posljednjih mjeseci dešavale i u koje su uključeni neki predstavnici vlasti, 30,8 odsto građana ocijenilo je da one pokazuju slabosti društva i institucija koje su oduvijek postojale.
Prema istraživanju, 28,5 odsto građana smatra da te afere pokazuju pravo lice vlasti i da je to nešto što se zna godinama unazad.
Građani, njih 18,7 odsto, odgovorili su da ih te afere ne zanimaju, bez obzira na to koliko mediji o tome pišu, a 16,5 odsto da su one izmišljene i da je njihov cilj smjena vlasti.
Najviše građana, njih 36,4 odsto smatra da institucije treba nepristrasno da ispitaju i kazne one koji su zaista počinili zloupotrebe, dok je 26,5 odsto odgovorilo da ih te afere ne zanimaju.
Navodi se da je 25, 5 odsto ispitanika odgovorilo da oni koji su umiješani sami treba da podnesu ostavke, a 11,6 odsto da bi vlast i njeni predstavnici trebalo da se obračunaju sa onima koji lansiraju te fare.
Prema istraživanju CEDEM-a, 39,5 odsto građana nije moglo da procijeni da li će Odbor za izborne reforme, koji je formiran kako bi izbori bili bolji i pošteniji, bilo šta promijeniti.
Građani, njih 32,6 odsto, očekuje da će Odbor uspješno unaprijediti izborno zakonodavstvo, a 27,8 odsto nema takva očekivanja.
Istraživanje CEDEM-a pokazuje da 36,7 odsto građana smatra da opozicija treba da učestvuje u radu Odbora, a 16,3 odsto da treba da bojkotuju rad tog skupštinskog tijela, dok 47 odsto građana nema stav o tom pitanju.
Istraživanje je pokazalo da 38 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u NATO, dok je 42 odsto građana protiv, a 20 odsto nema stav o tom pitanju.
„Smanjeno je interesovanje građana za NATO i društvo je podijeljeno po tom pitanju uprkos crnogorskom učlanjenju u tu alijansu. Trend podrške je umjereno negativan", kazao je Marković.