Pravoslavna crkva proslavlja svetu velikomučenicu Ekaterinu - stradalu hrišćanku velike pameti i obrazovanja.
Ekaterina Aleksandrijska je rođena kao Doroteja u Aleksandriji 287. godine u mnogobožačkoj porodici. Izučavala je filosofiju, retoriku, poeziju, muziku, matematiku, astronomiju i medicinu.
Njena majka, potajna hrišćanka, preko svog duhovnog oca privede i Katarinu veri Hristovoj. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak zavetovanja. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci.
Postradala je za veru u vreme gonjenja cara Maksimina Daje, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja.
Prema predanju, car Zapadnog Rimskog carstva Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale.
Pred smrt, na Ekaterininu molbu, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.
Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra305. godine. Po predanju, pri njenom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko mesto krvi.
ČUVENI SINAJSKI MANASTIR
U IX veku, jednom od sinajskih monaha u snu se otkrilo mesto gde su mošti mučenostradalne Katarine. Monasi ga pronađoše i preneše u manastir gde se i danas čuvaju, i od tada on postaje poznat pod imenom Svete Katarine.
Najpoznatiji manastir posvećen Svetoj Katarini nalazi se na Sinaju. Ceo manastir je opasan velikim zidom koji je sagradio u VI veku car Justinijan, da bi ga u XIX obnovio car Napoleon. Justinijan je takođe tu naselio nekoliko stotina porodica da bi pomagale manastiru i monasima. U hramu se čuvaju mošti Svete Katarine. U XI veku delovi moštiju su razneti po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuva se glava i leva ruka svetiteljke.
Manastiru Svete Katarine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
U manastirskom muzeju i riznici čovek prosto ne zna šta će pre da pogleda. Tu se čuvaju najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veka, najpoznatija i najstarija sačuvana ikona Hrista Pantokratora, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska; ikona svetog Petra, Bogorodice sa anđelima; zatim i dokument na kome je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja u teškim vremenima za hrišćane zbog najezde arapskih plemena islamske vere.
Kada su se monasi uplašili da će manastir biti razrušen te su poslali svoga izaslanika proroku Muhamedu u Medinu, tražeći od njega zaštitu.
Muhamed je napisao dokument u kome zahteva da se manastir zaštiti i zapečatio ga otiskom svoje ruke. Ali, bojeći se da to neće biti dovoljno da zaštiti manastir kada ga je u XI veku fatimidski kalif sa svojom vojskom opkolio, monasi kalifu poslaše pregršt blaga iz bogate manastirske riznice, a preko noći, za svaki slučaj, srušiše trpezariju i sazidaše džamiju sa minaretom koji se vidi izvan manastira.
Kalif nije razrušio manastir, a minaret i danas postoji, pa je manastir jedinstveno mesto, jer se u njegovoj unutrašnjosti nalazi i muslimanska bogomolja. Manastirska biblioteka po broju i vrednosti rukopisa odmah je iza Vatikanske. U njoj se čuva i i prvi srpski psaltir.
Postoji vjerovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.