Etnolog i antropolog Vesna Marjanović navodi da se jaja, u zavisnosti od regiona, farbaju od Velikog četvrtka do Velike subote.
Uskrs, koji ove godine pada 16. aprila, sve je bliži i tim povodom etnolog i antropolog Vesna Marjanović navodi da se jaja, u zavisnosti od regiona, farbaju od Velikog četvrtka do Velike subote.
Prema rečima sagovornice, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. "U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vrijeme donijelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom", kaže Marjanović.
Kod srpskog naroda u obrednoj praksi jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života da ga čuva i održi. "Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže", kaže etnolog.
Sagovornica napominje da je crkva tek od 12. veka prihvatila bojenje jaja, a da se u našim krajevima takva jaja pominju u 16. veku. Smatra se kako su bojena jaja, posebno ona crvenom bojom, starijeg porekla od šaranih jaja jer se, prema arheološkim izvorima, pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.
"Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih, kao i kod svih slovenskih naroda, veoma snažno razvijeno ukrašavanje jaja batik tehnikom pomoću voska. Takva praksa ukrašavanja jaja za Vaskrs kod slovenskih naroda, pa i kod Srba, razvila se do savršenstva. Prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja na području Srbije datiraju iz tridesetih godina 16. veka", navodi Vesna Marjanović.