Društvo

BESKRAJNE MOGUĆNOSTI VJEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Kako će je koristiti najveće tehnološke kompanije?

Autor Mirela Ljumić

Evropska unija već ima prednost kada je u pitanju digitalna regulativa sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i Zakonom o digitalnim tržištima (DMA), ali oni nisu dovoljni da se izbore sa "pokretnom metom" kakva je AI

Izvor: SmartLife / Marko Čavić

ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.

Viktorija Svanberg je predsjednica News Media Europe, predsjednica švedske medijske grupe NWT Gruppen AB i predsjednica Odbora za slobodu medija WAN-IFRA.

Pre samo nekoliko mjeseci činilo se da je ljudskom autorskom stvaralaštvu relativno lako ući u trag. Danas su Tviter i druge platforme puni statusa „pogledajte kako je ChatGPT odgovorio na moj upit". Sjutra možda nećemo moći da kažemo da li je određeni sadržaj nastao uz pomoć vještačke inteligencije.

Ali opet, generativna AI se već neko vrijeme koristi za proizvodnju zvukova i slika, tako da ovo nije sasvim novost. Sada gledamo na generisanje tekstualnih i video snimaka, koji se sve više ne razlikuju od sadržaja koje kreiraju ljudi.

Suočavamo se sa osnovnim pitanjima o činjenicama, poverenju i stvarnosti - svim dobrim stvarima koje su nam potrebne da bismo se suočili sa svetskim egzistencijalnim problemima.

Ipak, mogućnosti koje donose novi AI su takođe beskrajne i zapanjujuće. ChatGPT neće samo izraditi vaš poslovni plan, već će ga i razviti za vas. Takođe će dizajnirati vaš veb-sajt i napisati kod.

Pa gde će se ovo završiti? To je svačija nedoumica. Ali zašto bismo verovali veštačkoj inteligenciji koja ne može da objasni zašto nam nešto govori i na osnovu čega? Kao preduzeće želim da znam, kao potrošač želim da znam, kao roditelj želim da znam, a želela bih to da znam I da sam regulatorno tijelo.

Veliki dio aktuelnog političkog diskursa u vezi sa dezinformacijama fokusira se na problematičan sadržaj koji šire zlonamerni akteri, obično na društvenim mrežama. To je istina, ali možda uopšte nije glavni problem u poređenju sa onlajn platformama.

Njihovi algoritmi, koji će verovatno uskoro biti „nadograđeni" u AI, trenutno su važno sredstvo za širenje dezinformacija -- pojačavaju sve što donosi klikove i novac uložen u reklamiranje. Tako da možete zamisliti svet u kome ćemo uskoro živeti ako ne dobijemo veštačku inteligenciju kako treba.

Nekoliko stvari se mora promeniti. Prvo, moramo učiniti AI transparentnim. Moramo tačno da znamo ko je njen vlasnik, ko njom upravlja, kao i iz kojih tačno izvora crpi informacije. Ovo je prvi korak koji će poslužiti kako za izgradnju poverenja u veštačku inteligenciju, tako i za njeno prihvatanje.

Evropska unija već ima prednost kada je u pitanju digitalna regulativa sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i Zakonom o digitalnim tržištima (DMA), ali oni nisu dovoljni da se izbore sa "pokretnom metom" kakva je AI. Nadamo se da će pregovori o zakonu o veštačkoj inteligenciji stvoriti sinergiju sa ovim. Zakon treba da zadrži fleksibilnu i prilagodljivu strukturu, držeći se ljudskih vrijednosti.

Drugo, takođe treba da razvijemo zajednički osećaj odgovornosti za ono što se dešava. Naravno, možemo misliti o AI kao o višim algoritamskim bićima sa unapred definisanim parametrima. Ali ova bića se takođe hrane bilo kojim sadržajem, od kojeg postaju to što jesu.

Stoga je na svima onima koji dozvoljavaju veštačkoj inteligenciji da se hrani njihovim podacima i sadržajem da prekinu te veze, ako se ukaže potreba. Zašto bi autori knjiga, akademici, medijski radnici i drugi stvaraoci trebalo da dozvole veštačkoj inteligenciji da se hrani njihovim pouzdanim sadržajem, kako bi proizveo svoj problematičan sadržaj? Malo je vjerovatno da bi neko želeo da bude povezan sa AI koja se odriče svoje odgovornosti.

Zabrinjavajuće je shvatiti da ChatGPT, na primjer, ne samo da koristi sadržaj (i ulaganja) drugih bez dozvole, već i redovno izbacuje gluposti. Ironija je u tome što se ovaj nonsens često zasniva na sadržaju dizajniranom da podstakne poverenje i odgovornost. Tu komunikacija između svih uključenih aktera postaje ključna.

Treće i poslednje, hitno moramo razmisliti o tome šta ova nova generacija AI znači za otvoreni internet. Svedoci smo brze integracije AI alata u pretraživače. To je samo početak jer će najveće tehnološke kompanije vjerovatno primijeniti AI u svakom od svojih sistema.

Primena AI u servisima kao što su platforme za deljenje videa, društvene mreže i usluge oglašavanja biće vrijedna pažnje. Moramo da se uvjerimo da se to ne dešava na štetu drugih, kao što je često slučaj. Nije samo na regulatornim tijelima da pozovu velike tehnološke kompanije na odgovornost, ako ovo pođe po zlu, već je odgovornost na svima.

Nema sumnje da moramo da promenimo način na koji se bavimo veštačkom inteligencijom.