Prema određenim istraživanjima, pokazalo se da roba koja je označena cifrom 99, po pravilu je skuplja od robe koje imaju cenu bez te cifre.
Bez obzira u koliko prodavnica uđete i koliko god polica da pogledate, jedna cifra vam najčešće upada u oči kada su cene artikala u pitanju. Devet. Čini se da nema cene koja se ne završava ovom cifrom, u stvari, najčešće je to 99.
Istraživanje velikih razmera koje su sproveli profesori Daniel Levi i Avići Snir, na osnovu višegodišnjih podataka prikupljenih iz američkih prodavnica, otkrilo je da potrošači, kada kupuju artikle čija se cena završava na 9, ne samo da nisu uštedeli taj jedan cent, nego su robu u proseku preplatili 18 odsto u odnosu na slične artikle s "normalnim cenama“
Analizirali su cene svega - od sireva, preko grickalica i sokova, supa u konzervi, deterdženata, do toalet papira i šampona, i zaključak je da kada se cena robe završi na devet, po pravilu je skuplja od robe koje imaju cenu bez te cifre.
Naravno, u slučaju određenih namirnica razlike su upadljive – na primer, sokovi čija se cena završava na devet su u proseku 43 odsto skuplji od sokova bez te cifre na kraju, toalet papir je skuplji za 35 odsto, bombone. 28 odsto, papirni ubrusi 23 i sapuni 22,6 odsto.
Niko ne zna kad je i zašto u trgovinu uvedena ta praksa da cene završavaju na 9, ali slična je taktika otkrivena još u reklamama za Macy iz 1880. godine, u kojima su pojedine stvari koštale 1.99 i bile reklamirane kao odlična prilika. Istraživanja danas pokazuju da su među cenama koje završavaju s devetkama najčešće 9.99, slede zatim 9, pa 9.95 te 4.99.
Neka druga istraživanja pokazuju da trgovci zaokružuju cene na 99 u slučajevima kada nešto poskupe kako bi minimizirali uticaj na potrošače, dok pri snižavanju cene proizvoda idu na neke druge cifre.