Pokušao je da upadne u moj dom, ali sam uz pomoć hrabrog policajca odbio napadača - priča Slobodan Vujačić o masakru na Cetinju kada je njegov komšija Vuk Borilović ubio 10 ljudi
Vuk Borilović (34) koji je u petak zavio u crno Cetinje, ali i Crnu Goru, navodno je prije krvavog pira izašao na terasu porodične kuće i počeo da psuje i viče pogrdne riječi na račun jedne ženske osobe, a nakon čega je pucao i ubio 10 ljudi, među kojima dvoje djece.
Cetinjani su i dalje neutješni nakon najvećeg masakra u novijoj istoriji Crne Gore. Iz dana u dan, saznaju se novi jezivi detalji tragedije u kojoj je pomahnitali ubica rešetao sve ispred sebe, a u pohodu nije poštedio ni djecu Nataše Pejović Martinović, Mašana (11) i Marka (8) koje je takođe, zvjerski ubio.
Slobodan Vujačić, Borilovićev komšija koji je pukom srećom preživio masakr za Pobjedu je ispričao kako je uspio da sačuva živu glavu, ali je naveo i da je teško rekonstruisati šta je ubica sve uradio tih sat vremena.
"Prvo smo čuli tri pucnja, a onda smo ga vidjeli na terasi kuće. Držao je pušku, uz užasan komentar na račun neke ženske osobe, krenuo je u krvavi pohod. Odmah mi je bilo jasno da se zlo sprema",kaže Vujačić.
"Kada je ubica upao u dom Drecuna, odjeknuli su lelek, kuknjava, vriska i pucnjava. Onda, odjednom zatišje. Mislim da je ušao u ukupno šest kuća. Koga je god zatekao, ubio ga je ili ranio. Na kraju je krenuo u moju kuću."
"Ne znam kada je tačno došao pred moju kuću. Naseljem su se prolamali leleci. Borilović je tada stao na stepenište pred mojom kućom i nešto je vikao, prijetećim tonom, gestikulirao je", kaže ovaj Cetinjanin i dodaje da je zajedno sa jednim policajcem, koji je čuvao njegovu kuću, uspio da otjera napadača koji je potom sjurio prema porodici Radunović.
Cetinjanin koji je spasio živu glavu od komšije Borilovića kaže da je njegova porodica spasena zahvaljujući prisebnosti policajca koji je sve vrijeme bio na terasi njegove kuće.
"Bio je hrabar taj policajac i hvala mu. Bio sam tu sa njim. Nisam se mogao kriti po kući, da mi neko drugi brani dom i porodicu, a ja da se krijem", rekao je Vujačić.
Sagovornik je rekao da kad se sreo oči u oči sa monstrumom, on tada nije bio ranjen.
"Bio je i te kako aktivan. I trčao je veoma brzo, imao je nevjerovatnu snagu", zaključio je on.
Slobodan Vujačić kaže da "ni danas ne može da definiše što je osjećao dok je trajala drama".
"Nisam se uplašio za sebe, ali je užas kad čuješ pucnjeve, lelek, jauke, vrisak i očekuješ da će doći i na tvoja vrata, a tu ti je porodica. Užasno je to. Sumanuto je jurio kroz naselje, čas ga vidiš ispred jedne kuće, pa za nekoliko sekundi ispred druge", kaže Vujačić
"Žena plače, unučad su uplašena, ne razumiju što se to desilo. To je strahoviti stres. Bili su zaključani u kupatilu, a onda su se spuštili do moje majke, tu pored nas. Stojiš i u jednom trenutku, dok slušaš lelek i vrisak komšija, gledaš i smrt svoje porodice, kako ti nestaju".