Znamo da je štetno unositi previše soli, ali novo istraživanje pokazuje da je opasno i ako ne unosimo dovoljno soli. Koliko je onda taman?
Rezultate ove kontroverzne "Lanset" studije kritikuju drugi naučnici, koji tvrde da je većina drugih studija pokazala da nizak unos soli smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.
Ishrana koja sadrži veoma malo soli ili previše soli, veoma je štetna po zdravlje, sudeći prema novoj međunarodnoj studiji koja tvrdi da količina soli koju većina ljudi unosi nije opasna po zdravlje srca.
Stručnjaci generalno preporučuju da se ne unosi više od šest grama soli dnevno, dodajući da dnevni unos veći od toga dovodi do visokog krvnog pritiska, kao i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.
Ali, nova studija medicinskog časopisa "Lanset" koja je pratila ishranu 95.767 ljudi iz 18 zemalja, kaže da nikakve razlike po zdravlje nema ako se dnevno unosi između 7,5 i 12,5 grama soli.
Autori ove studije čak idu toliko daleko da tvrde kako unos soli manji od pet grama dnevno izlaže ljude većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, što se pokazalo u ovoj studiji, mada drugi naučnici tvrde da to ne može biti tačno.
"Naša studija nudi dokaze da umeren unos soli ima dobre efekte na kardiovaskularno zdravlje, ali i da je potencijalno opasno ako se unosi premlao ili previše", kaže stručnjak sa Mekmaster univerziteta u Kanadi, Endru Mente.
"Našim telima su potrebni važni nutrijenti poput natrijuma, ali je pitanje koliko", dodaje on.
Kontroverzna studija je otkrila da visok unos soli povećava nivo krvnog pritiska i dovodi do većeg rizika od moždanih udara. Međutim, to je primećeno u društvima gde se unosi mnogo soli, više od 12,5 grama dnevno, kao na primer u Kini gde se soja sos koristi u velikim količinama.
Štaviše, oko 80 odsto kineskih zajednica koje su učestvovale u studiji unose veoma mnogo soli, dok 84 odsto zajednica izvan Kine spada u grupu onih koji umereno unose so.
Naučnici primećuju da nijedna od zajednica iz 18 zemalja koje su učestovovale u studiji nije uspela da unosi manje od pet grama soli, što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije, i da ih većina unosi barem osam grama.
Telu je potreban natrijum, a u toplijim područjima gde se ljudi više znoje, so lako izlazi iz tela – a posledice manjka soli su manje poznate.
"Iako nizak unos soli reguliše nivo krvnog pritiska, ako se unosi premalo, može da ima i druge efekte, uključujući i povećanja određenih hormona koji se povezuju sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i smrti", ističe profesor Mente.
Ipak, drugi stručnjaci imaju kritičan stav prema rezultatima ove studije.
"Ono što je kontroverzno u ovoj studiji je tvrdnja da može biti opasno ako se unos soli spusti na nivo koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija", kaže profesor Tom Sanders sa Kraljevskog koledža u Londonu.
"Povećan rizik od srčanih bolesti učesnika studije koji su unosili veoma malo soli verovatno nema nikakve veze sa tim", dodaje on.
