Introverti nisu stidljivi ili nedruštveni, samo ih "pokreće" drugačija vrsta stimulacije od one na koju reaguju ekstrovertni tipovi. Ako imate prijatelja koji je baš taj tip, evo kako da prestanete da ga nervirate.
Nije lako prihvatiti da ste introvertni. Prvo se mučite da prepoznate šta je problem, pa da ga imenujete... Odrastete uz nadu vaših roditelja da ćete vremenom to da prevaziđete. A onda dođete u rane dvadesete i shvatite da je to deo vaše prirode. I to vam odjednom postane ok. Ali, čak i kad vama to postane ok, ljudi oko vas neće vas tako lako pustiti da se "izvučete", tako da ćete manje-više život provesti prilično neshvaćeni, pošto će vam lepiti "etikete" asocijalne osobe.
Pošto nije lako "pročitati" introverte, evo kratkog vodiča koji će vam pomoći da lakše razumete ljude koji su prosto takvi, introvertni, iz perspektive jednog od njih.
"To što neću da idem na kafu svaki put ne znači da te mrzim." Znači samo da mi se prosto ne ide na kafu. I ne shvatajte to lično svaki put.
"To što ne pričam puno ne znači da nemam šta da kažem." Samo nema potrebu da uvek to podelim sa svetom.
"Ne, ne bih želeo/želela da sam ekstrovertna." Ponekad ljudi žele da vas pretvore u nešto što niste. Radije me prosto ostavite na miru.
"Ponekad mi je potrebno vreme da razmislim." Ako iznesete neki predlog, ne možete da očekujete razumno mišljenje na tu temu posle pet i po sekundi, zar ne? I to nema nikakve veze sa činjenicom da sam introvertna osoba.
"Ne, nije mi dosadno kad sam sam/sama."
Čitam. Pišem. Gledam serije. Pravim kolače. Radim sve što mi padne na pamet. I ne, nije mi dosadno. Možda biste mogli da pokušate nekad?
"Ja volim ljude." Nemam ništa protiv ljudi, nemam ništa ni protiv upoznavanja novih ljudi. Samo povremeno želim malo vremena za sebe.
"Ne volim naročito da pričam telefonom." Uostalom, zar telefon nije izmišljen za kratke razgovore? Kad bolje razmislim, pošaljite poruku.
"Volim da znam šta mogu da očekujem, bar malčice unapred." Ne mora sve uvek da bude isplanirano do poslednjeg detalja, ali... više volim bar u grubim naznakama da znam šta mogu da očekujem.
"Povremeno se umorim od ljudi posle nekog vremena." Volim da se družim, ali me to ponekad iscrpljuje. Nije kao da mislim da su svi drugi dosadni. Samo se umorim od gužve.
"Da, volim što sam ovakav/ovakva." Čitavo detinjstvo sam proveo/provela priželjkujući da budem malo ekstrovertniji, ali sada... Volim sebe ovakvog kakav sam/ovakvu kakva sam. Da, ljudi vam ponekad "zalepe" etiketu asocijalne osobe, ali... nema boljeg društva od onog koje sami sebi pravimo.
