Prosečna osoba godišnje unese oko 73.000 komadića plastike kroz hranu i piće, pokazala je nova studija.
Mikrokomadi plastike nesumnjivo dospevaju u naša usta, creva i izmet, a naučnici su utvrdili da dnevno izmetom izbacujemo iz organizma barem 200 komadića mikroplastike.
Stručnjaci kažu da je flaširana voda jedan od najvećih izvora mikroplastike, koja može da ugrozi zdravlje.
Takođe, i mikroplastika iz mora (a dospeva tamo zahvaljujući smeću koje bacamo!) na kraju stiže do naših tanjira. Kada se sve to sabere i oduzme, naučnici kažu da u proseku u 10 grama izmeta ima 20 komadića mikroplastike.
Plastika je nađena u bukvalno svakom uzorku izmeta koji je uzet od učesnika studije širom sveta.
"Ovo je prva studija ove vrste i potvrdila je ono na šta smo već dugo sumnjali, da plastika definitivno stiže do naših creva", kaže vodeći autor studije dr Filip Švabl sa Medicinskog univerziteta u Beču.
Mikroplastika obuhvata i razgrađeni plastični otpad, sintetička vlakna, kao i čestice plastike koje se nalaze u proizvodima za higijenu, odeći...
Još uvek nije poznato tačno koliki je uticaj na zdravlje čoveka, ali se smatra da usled mikroplastike u organizmu može doći do nakupljanja toksičnih hemikalija koje bi mogle da dospeju i u krvotok.
"Iako se najveći deo koncentracije plastike nalazi u crevima, neki sitniji delovi bi mogli da dospeju u krvotok, limfni sistem, pa čak i jetru. Sada kada imamo prve dokaze da se mikroplastika nalazi u ljudima, potrebna su dalja istraživanja da bismo videli šta to znači za zdravlje čoveka", kaže profesor Švabl.
U izmetu učesnika studije iz Finske, Italije, Japana, Holandije, Poljske, Rusije i Austrije nađene su stotine komada mikroplastike, a najčešće su to polipropilen i polietilen-tereftalat – obe supstance se nalaze u hrani i ambalaži hrane.
Dr Švabl objašnjava da je prosečan dnevni ljudski izmet težak oko 100 grama, što znači da u njemu ima barem 200 komadića mikroplastike-
On je istakao i da ljudi na različite načine unose plastiku – jedući morske plodove, pijući flaširanu vodu, konzumirajući morsku so, ali i udišu plastiku iz zagađenog vazduha i došao do računice da godišnje unesemo oko 73.000 komadića mikroplastike, pa čak do 90.000 kod onih koji piju flaširanu vodu.
Dr Švabl je istakao da plastika u organizmu može negativno da utiče na imuni sistem i može da ošteti sistem organa za varenje.
U svetu se godišnje proizvede više od 350 miliona tona plastike, a doktor kaže da tek treba utvrditi kakav je tačno efekat plastike na zdravlje.
