Njihova primena je do sada bila rezervisana samo za najskuplje automobile. Jedno istraživanje bi ovo moglo da značajno promeni
Karbonska, odnosno ugljenična vlakna služe kako bi se, s jedne strane smanjila masa automobila, jer su bitno lakša od čelika i aluminijuma, a s druge – ona su daleko čvršća od pomenutih metala.
Cena im je najveća mana, pa se primenjuju prilikom izrade samo luksuznih, a prvenstveno sportskih automobila, poput Ferarija ili Bugatija.
Međutim, zahvaljujući električnim automobilima ovo bi moglo da se promeni.
Istraživanje koje je objavio tehnološki univerzitet Čalmers iz Švedske pokazuje da bi karbonska vlakna, koja se komercijalno koriste u automobilskoj industriji, mogla da preuzmu ulogu elektroda u litijum-jonskim baterijama elektromobila.
Otkriveno je da su se manje kvalitetna, a samim tim i jeftinija, vlakna pokazala puno boljima po pitanju elektrohemijskih karakteristika. Ovakva ugljenična vlakna mogu da služe poput elektroda.
Lošiji kvalitet nije uticao na čvrstoću pa i takva mogu da se koriste pri izradi karoserije.
"Karoserija može da ima i ulogu baterije", kaže Leif Asp, profesor materijal i kompjuterske mehanike sa Čalmersa. "Moguće je koristiti karbonska vlakna i u druge svrhe, poput sakupljanja kinetičke energije, koja bi se koristila za napajanje senzora, kao i kondenzatora."
Primenom bi se smanjila masa vozila, a značajno povećala autonomija, koja je jedan od najvećih problema aktuelnih električnih modela.
Koliko stvarno prelaze električni automobili
Pored automobilske, ovo otkriće bi moglo da se primeni i u avionskoj industriji.
"Kada bi se ovakva struktura primenila pri izradi aviona, njegova težina bi se smanjila za 50 odsto", ističe profesor Asp.
Uz to, omogućila bi elektrifikaciju vazdušnog prevoza, što je u ovom trenutku nemoguća misija u aero-industriji.
