Divna prestonica Litvanije deluje uspavano, nezainteresovano za sve osim sebe, ali možda je draž baš u tome. Od tradicionalne arhitekture do modernih grafita - posebno onog koji je "prst u oku" Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.
Ljutimo se kada se o našem narodu govori u predrasudama, možda i sami prečesto nismo ni svesni koliko njih "stanuje" u nama, pa se tako često može načuti, pola u šali pola u zbilji, da su Litvanija, Letonija i Estonija isto, da nema velike razlike u njima, a mnogi će se zbuniti kada je potrebno i pobrojati glavne gradove ovih "lepotica" na Baltiku - i ne pomešati ih.
Kada se utvrdi da je Vilnjus prestonica Litvanije, dolazi do čuvene zabune da li se kaže Viljnjus, Viljnus ili ipak beše Riga,i možda je baš to ovaj biser sačuvalo od mejnstrima.
Ne zvuči kao lokacija koju biste stavili na svoju listu "deset mesta koja moram da posetim do kraja života", ali će one svoje posetioce koji su došli da vide "Rim Severa" naterati da posegnu za onom čuvenom floskulom da je to grad u koji se sigurno morate vratiti…
Vilnjus je površinski nešto veći od Beograda, bar kada u obzir ne uzimamo udaljena prigradska naselja, ali je daleko slabije naseljen.
Tek oko 550.000 ljudi živi u njemu, petina ukupne populacije Litvanije, i utisak koji dominira u šetnjama novijim i starijim delovima Vilnjusa jeste da je ovo jedan miran, povučen i nenametljiv grad u kome nikako ne dominiraju gungula, žamor i brujanje prevoznih sredstava.
Na ulicama ćete više videti bicikle, koje je moguće iznajmiti na skoro svakom ćošku, trotinete kojih se ne stide ni stariji, a čak ni u gradskom prevozu nema gužve.
Ulice nisu zakrčene, u restoranima i kafićima se razgovara tiho bez bučne muzike, a gotovo po pravilu najglasiniji su turisti koji ne znaju šta bi pre fotografisali i koji nakit od ćilibara, po čemu je Litvanija poznata, će lepše stajati oko vrata voljene osobe.
U vreme naše posete rečeno nam je da je ovogodišnje leto nekarakteristično vrelo, ali i sa tim se stoički nose žitelji Vilnjusa koji se najčešće opuštaju kraj dve divne reke.
Prvu zvanu Neris koja horizontalno "seče" prestonicu i odvaja noviji od starijeg dela grada, uz koju postoji divno šetalište i "zelena plaža" na kojoj ljudi odmaraju i sa koje se svakog dana puštaju "putnički baloni" iz kojih je moguće videti čitav grad, odnosno njena daleko plića pritoka Vilnja po kojoj je - naslućuje se iz naziva - mesto i dobilo ime.
Najlepši deo grada svakako je Užupis - u slobodnom prevodu "s one strane reke" - i to je izolovani kvart kojim dominiraju grafiti, koceptualni kafići i umetničke radionice.
Boemsko mesto!
Ono što je zanimljivo jeste da je 1997. godine proglašena i Republika Užupis, koja poseduje sve ono što imaju i suverene države - zastavu, predsednika, ustav i vojsku od 12 ljudi - dok se dan nezavisnosti slavi 1. aprila, što dovoljno govori o njima.
Trenutno najveća turistička atrakcija, koja fizički nije deo Užupisa - mada se idejom savršeno uklapa u njega, jeste grafit Donalda Trampa i Vladimira Putina na jednom restoranu.
Grafiti u Vilnjusu #vilnius #lietuva #litvanija #lithuania #streetart #graffiti #art #graffitiart
Објава коју дели MONDO (@mondoportal) дана
Mural dvojice litvanskih "street art" umetnika pod nazivom "Make Everything Great Again" na kome se predsednici Rusije i SAD ljube osvanuo je 2016. godine, ali je u međuvremenu nekoliko puta menjan i dorađivan i trenutno najmoćniji ljudi sveta dele džoint.
Suptilan politički komentar nije naišao na cenzuru i održao se do danas, pa tako Vilnjus, neverovatno miran i nezainteresovan, provocira "iz poslednje klupe" silne figure.
Osim modernih, neki će reći i "hipsterskih" delova grada, podjednako lep je i stariji deo naselja u kome dominiraju "drevnije" zgrade, palate i crkve, a pojedine ulice znaju da podsete čak i na latinske krajeve zbog čega se u ovim delovima, rečeno nam je, često snimaju i filmovi i serije u kojima je potrebno predstaviti tu kulturu.
U središtu grada je spomenik i njegovom osnivaču Gediminasu koji je, legenda kaže, posle lova u šumi sanjao "gvozdenog vuka" koji glasno, kao stotinu njih, zavija na brdu - nakon čega je vojvoda u razgovoru sa sveštenicima dobio tumačenje da na tom mestu "podigne" grad.
Zanimljivo je i da tragovi Sovjetskog Saveza nisu tako vidiljivi u samom centru grada, deluje kao da su ih se odrekli u potrazi za svojim identitetom, ali tu su pravoslavne crkve…
Grad i dalje broji oko 50.000 pravoslavnih vernika, međutim Jevreja je iz popisa u popis sve manje. U Vilnjusu, koji je nekada nosio i nadimak "Jerusalim Litvanije", je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 90 odsto ovog stanovništva i trenutno ih u prestonici ove baltičke zemlje živi manje od hiljadu, dok je nekada činilo i gotovo polovinu ukupne populacije.
Divan grad, tužne istorije i lepe perspektive, a čini se da ni Napoleon po osvajanju Vilnjusa u 19. veku "nije bio lud" kada se zaljubio u ovaj grad graciozne arhitekture.
