I ne, nisu "ozloglašeni" ugljeni hidrati najveći problem.
Konzumiranje masnoća je isključivi razlog dobijanja na težini i gojenja, nedvomisleni su rezuultati najnovijeg istraživanja.
Prema tim rezultatima, proteini i ugljeni hidrati nisu odgovorni za stvaranje masnih naslaga i dobijanje viška kilograma.
Prema aktuelnim smernicama ishrane u Engleskoj, muškarcima se savetuje da konzumiraju manje od 30 grama, a ženama manje od 20 grama zasićenih masnoća dnevno zbog snažnih veza sa srčanim bolestima. Deci se preporučuje još manje od ovih količina.
Međutim, ishrana na Zapadu obiluje zasićenim masnoćama. Postoji nekoliko vrsta masnoća, od kojih su neke dobre, a neke su loše.
Transmasti, koje mogu da produže trajanje hrane, nalaze se, između ostalog, u kolačima, krofnama, biskvitima. Medicinski fakultet Harvard saopštio je da ne postoji bezbedna količina kad je u pitanju konzumacija ovog tipa masnoće.
Zasićene masti, koje se pretežno nalaze u crvenom mesu i mlečnim proizvodima, smatrale su se godinama glavnim uzročnikom srčanih bolesti zbog podizanja nivoa holesterola. Međutim, neka novija istraživanja ukazuju da je to ipak preoštar stav.
Monozasićene masti nalaze se u maslinovom ulju, ulju od kikirikija i avokadu i one se smatraju zdravom masnoćom.
Polizasićene masti su od suštinske važnosti za telesne funkcije, ali samo ludsko tijelo ne može da ih proizvodi pa je zato potrebno dodavati ih u ishrani. Ove masnoće nalaze se u biljnim uljima, kukuruznom i suncokretovom, na primer.
Lekari preporučuju smanjen unos svih vrsta masnoće, kao i zamenu zasićenih masti nezasićenim.
