Epilepsija: Uređaj koji bi mogao da predvidi napad

Autor:

Australijski istraživač Mark Kuk testira eksperimentalni uređaj koji bi mogao mnogo da olakša život osobama koje pate od epilepsije.

Zamislite da nikada ne znate kada ćete da izgubite svest. To može da se desi nasred ulice, na stepenicama, u autobusu, dok ste u kadi... Za ljude koji pate od epilepsije, ovaj zastrašujući scenario je svakodnevna briga. Ali, šta kada bi mogli da imaju uređaj koji predviđa napad, i to u realnom vremenu tako da imaju vremena da se za njega pripreme?

Neurolog Mark Kuk i istraživački tim sa Univerziteta u Melburnu rade na uređaju koji će moći upravo to. Ako osobe koje pate od epilepsije unapred znaju kada će se napad desiti, imaju vremena da se pripreme u smislu da budu na nekom bezbednom mestu, da obaveste prijatelje ili porodicu, da pozovu pomoć...

Oko 50 miliona ljudi širom sveta pati od epilepsije.

"U suštini, epilepsija je 'električni problem' u mozgu", kaže dr Kuk.

Ljudski mozak neprestano šalje električne signale, a kod ljudi koji imaju ovaj poremećaj, mozak emituje dodatni elektricitet, praveći svojevrsnu „oluju“ električnih signala koji se manifestuju napadom.

Postoje različite vrste napada. Kod nekih se epileptični napadi manifestuju gubitkom svesti i konvulzijama, drugi možda nekontrolisano trepću ili prevrću očima, neki imaju poteškoće u govoru, a neki su budni, ali kao da nisu svesni.

Između 30 i 40 odsto ljudi ima oblik epilepsije koji ne reaguje na lekove, a to znači da napad može da se dogodi bilo kad i bilo gde, i najčešće bez ikakvog upozorenje.

Osim toga, čak i osobe koje imaju oblik epilepsije koji može da se kontroliše lekovima, povremeno imaju iznenadne napade.

Nepredvidljiv napad može da ima katastrofalne posledice. Podaci pokazuju da su ljudi oboleli od epilepsije 15 do 19 puta izloženi većem riziku od davljenja dok plivaju ili leže u kadi, u odnosu na ostale ljude.

Za sada ne postoji nikakav efikasan tretman za ljud obolele od neizlečive epilepsije, mada postoji uređaj koji se nosi na grudima i ima potencijal da smanji učestalost napada za 20 do 50 odsto. Neka istraživanja su pokazala da odgovarajuća ishrana takođe može dvostruko da smanji broj napada, ali ništa od toga ne garantuje da će napadi prestati, a ni da će biti ređi.

Elem, 2010. godine su Kuk i njegovi naučnici postavili hipotezu da bi konstantno čitanje moždanih aktivnosti moglo da pomogne u predviđanju napada. Neki pacijenti su primetili da se satima ili danima pre napada osećaju čudno, a studije su pokazale da je mozak u "hiperuzbuđenom stanju" pre epileptičnog napada.

Pacijenti čija se moždana aktivnst snima obično idu na EEG snimanje koje traje između 20 i 40 minuta, ali Kuk se zapitao šta ako bi pacijent mogao da ima monitoring 24/7?

I tako je 2011. ovaj stručnjak započeo testiranje prvo sistema koji neprestano snima moždanu aktivnost obolelih, da bi naučnici mogli da analiziraju moždane talase pre, tokom i nakon epileptičnog napada. U njegovoj studiji učestvovalo je 15 ljudi koji u proseku imaju između dva i 15 napada mesečno. EEG elektrode su hirurški ugrađene u njihovu lobanju, na površinu mozga, i povezane sa uređajem koji snima moždane talase, a koji je postavljen na ključnu kost.

Uređaj za snimanje je podatke slao sistemu za predviđanje napada sličnom pejdžeru, koji ima tri svetla: plavo (nizak rizik od napada), belo (umeren rizik) i crveno (visok rizik od napada).

Nakon prikupljanja podataka, snimanja najmanje pet napada i minimum osam sati bez napada, naučnici su uspeli da naprave algoritam. U sledećoj fazi istraživanja, učesnici su nosili uređaje za predviđanje napada, a rezultati su bili obećavajući.

"Dva pacijenta su imala napad nakon crvenog svetla, a u samo dva slučaja su se desili napadi kada je uređaj pokazao plavo svetlo, i u oba slučaja je postojao razlog - osoba nije popila lekove i rađena je operacija koja nema veze sa epilepsijom", objašnjava Kuk, koji ističe da se plavo svetlo pokazalo veoma tačnim tokom studije.

Pored toga što će moći da predviđa napade, njegov uređaj će ih i brojati - što je veoma važno jer se u mnogim slučajevima napadi dešavaju noću i ljudi toga nisu ni svesni.

Nakon ovih faza istraživanja, tim je napravio manje invazivan uređaj - elektrode se ne ubacuju na površinu mozga, već ispod kože, a mogu da prate i lokaciju, detektuju pokrete, mere otkucaje srca i temperaturu. Ovaj uređaj će biti povezan sa mobilnim telefonom, a krajnji cilj je da osoba može na telefonu da pročita kakvi su izgledi da će imati napad u narednih nekoliko sati.

S obzirom na to da su ciklusi napada veoma individualni - neki imaju sedično, neki mesečno, drugi dnevno ili po nekoliko dnevno, naučnici imaju još posla da utvrde zašto ti ciklusi postoje i kako funkcionišu.

"Ako razumemo cikluse, moći ćemo bolje da kontrolišemo epilepsiju", kaže Kuk.

Povezivanjem uređaja sa telefonom i uz pomoć napredne tehnologije, istraživači će moći da utvrde da li telesna temperatura, neka fizička aktivnost, pritisak u vazduju... doprinose napadu.

Više od svega, Kukova želja da napravi ovaj uređaj pokrenuta je uverenjem da će se na taj način destigmatizovati epilepsija. Uprkos tome što od nje boluje toliko ljudi i nije retka, mnogi ljudi i dale misle da je to psihijatrijski problem ili da je zarazna.

Sve vijesti