Samo "žao mi je" nije uvek dovoljno, samo da znate.
Ljudi smo, a ljudi greše. Prilično često. I te greške, prilično često, povređuju ljude koje volimo, nažalost, ili, ukoliko to nije slučaj, dovode u neprijatnu situaciju osobe koje na neki način od nas zavise. Kolege na poslu, recimo...
Možda ste zabrljani nešto na poslu i sada ceo projekat kasni zbog vašeg propusta, pozajmili ste automobil od drugarice na jedan dan i ogrebali ga parkirajući se? Zakasnili ste iako ste znali da osoba koju volite sprema večeru specijalno za vas? Zaboravili ste da je rođendan nekome ko vam je drag?
Ponekad, naša izvinjenja budu prihvaćena, ali ima i slučajeva kada "žao mi je" ne može da popravi stvari. Ponekad morate prosto da se potrudite malo više.
Pokušali ste da shvatite čime ste povredili osobu koja je ljuta zbog nečega što ste rekli ili uradili, ali vaše izvinjenje nije prihvaćeno? Možda nisu imali utisak da ste sasvim iskreni?
U studiji pod nazivom "Istraživanje strukture efikasnog izvinjenja" koja je objavljena u stručnom časopisu Negotiation and Conflict Management Research, autori su se potrudili da utvrde koji su elementi koje mora da sadrži izvinjenje da bi bilo prihvaćeno.
"Došli smo do zaključka da je najvažnija komponenta svest o ličnoj odgovornosti koja je dovela do toga da povredimo drugu osobu", kaže Roj Levicki, sa Univerziteta u Ohaju, koji je bio šef istraživačkog tima. "Morate izgovoriti to, morate reći da ste krivi i da ste napravili grešku."
U dva odvojena eksperimenta, psiholozi su pratili kako je grupa od 755 osoba reagovala na izvinjenje. I na osnovu rezultata, bili su u stanju da odrede šest najvažnijih elemenata koje mora da sadrži izvinjenje da bi imalo ikakvog smisla:
Prihvatanje odgovornosti
Ponudu da se nekako "nadoknadi" šteta koja je naneta
Izražavanje žaljenja
Objašnjenje geneze situacije
Jasno izražavanje kajanja
Molbu za oproštajem
"Najbolja" izvinjenja zadovoljiće svih ovih šest elemenata, ali nisu svi oni jednako važni. Najvažnija komponenta je prihvatanje odgovornosti, a odmah za njom sledi i ponuda da se nekako ispravi naneta šteta.
"Ponekad svi zaboravljamo da reči nemaju naročitu težinu ako nisu potkrepljene delima. Kad kažete 'šta mogu da uradim da ispravim stvari' vi iskazujete svoju spremnost da uradite nešto da bi sve ponovo bilo kako treba", objašnjava Levicki, prenosi YourTango.
Sledeća tri elementa (Izražavanje žaljenja, Objašnjenje geneze situacije, Jasno izražavanje kajanja) su ravnopravna, a najmanje je delotvoran poslednju - molba za oproštajem.
"To je deo koji možete da izostavite, ako mislite da je potrebno", kaže Levicki i dodaje da je, naravno, ukoliko se izvinjavate nekome "uživo", a ne mejlom, jako važno da sagovornika gledate u oči i da vaš govor tela prati i potvrđuje vaše reči.
