Emocionalno prejedanje ili prejedanje zbog stresa je problem sa kojim se mnogi suočavaju, a evo saveta kako da prestanete to da radite.
Pod stresom ste ili vam je dosadno, ljuti ste na partnera ili vas je nešto drugo iznerviralo. Prvo što radite je da odete do frižidera, otvorite ga i potražite "rešenje"?
Okicač, želja, akcija - to je otprilike dinamika kojom se odvija emocionalno prejedanje. Moćan trio, posebno zbog toga što mozak ima sposobnost da nekoliko puta ponovljeno iskustvo prepoznaje kao navike. Zato, ako nekoliko puta uzmete hranu da se njome tešite, to će postati navika koja će se ponavljati u svakoj stresnoj situaciji, a koja će doprineti gomilanju kilograma i nezdravim navikama u ishrani.
"Reč je o tome da ljudski mozak uči pomoću asocijacija", kaže prof. dr Suzan Roberts. "A neki od nas stvaraju ove nesrećene asocijacije između emocionalnih okidača i nezdrave hrane".
Međutim, ta situacija nije nerešiva jer je mozak jednako dobar u učenju novih strategija.
"Jednom kada identifikujete okidače, možete da smislite šta ćete da radite umesto toga. Jer, odvikavanje od neke loše navike zapravo znači postavljanje nove navike umesto one loše", kaže Robertsova.
Ona objašnjva da loš obrazac emocionalnog prejedanja na početku prihvatamo sasvim nesvesno.
"Prosto se desi da imate čokoladu i da je pojedete kada ste pod stresom i nakon toga vam bude bolje. Onda vaš mozak to poveže, a onda je malo teže otarasiti se toga".
Teško jeste, ali nije nemoguće. Za početak, najbolje bi bilo da analizirate svoje ponašanje i da utvrdite usled kojih situacija dolazi do toga da se posle tešite hranom.
Stres nije jedini okidač za emocionalno prejedanje - do toga mogu da dovedu anksioznost, bes, usamljenost, depresija, strah, dosada… pa čak i neke pozitivne emocije poput uzbuđenja.
"Prepoznavanje okidača je prvi korak da izađete iz tog takozvanog 'autopilot' stanja koje vodi emocionalnom prejedanju", kaže profesor psihijatrije Debra Sejfer.
Jednom kada isključite autopilot, možete da počnete da razvijate neke zdravije opcije, poput toga da se makar držite zdrave hrane umesto nezdrave ili da pustite muziku i vežbate kada treba da se opustite.
Sejferova kaže da je najvažnije da ne osuđujete sebe zbog ove loše navike jer to nikako ne doprinosi rešavanju problema. Štaviše, samokritičnost će učiniti da se osećate loše, a to bi opet moglo da vas odvede prejedanju. Sa druge strane, priznavanje i prihvatanje problema su prvi korak ka rešavanju.
Da biste prekinuli začarani krug emocionalnog prejedanja, najpre je potrebno da prepoznate šta je okidač za takvo ponašanje, a evo šta dalje savetuju stručnjaci.
Zdrave grickalice: Imajte zamenu pri ruci za nezdravu hranu koju inače jedete kada to radite zbog nekih emocija. Svakako je bolje da umesto neke grickalice pojedete, na primer, šargarepu kada vas neko iznervira.
Žvaćite žvakaću gumu: Imajte žvake pri ruci. To može da vam pomogne da "prevarite" mozak jer zapravo nešto žvaćete, baš kao što biste žvakali i da ste navalili na hranu. Samo je ovo zdravije.
Opustite se: Nekim ljudima topla kupka pomaže da se opuste, drugima slušanje muzike, trećima trčanje… Otkrijte šta vas opušta i predajte se toj aktivnosti kada nastupi kriza emocionalnog prejedanja.
Vežbajte: Ne mora to da bude nekakav naporan trening, dovoljno je da šetate, mada možete da džogirate ili da praktikujete jogu, ako vam to prija.
Preusmerite pažnju: Kada nastupi kriza, pokušajte da svoju pažnju preusmerite na nešto drugo: čitajte vesti, knjigu, igrajte igricu, čistite nešto po kući, pospremite ormar, radite bilo šta što će vam skrenuti misli sa nervoze i hrane.
I na kraju, imajte na umu da nije kraj sveta i da niste "gubitnik" ako ne uspete iz prve da se rešite svoje loše navike. Samo polako, tražite drugu, zdraviju naviku kojom ćete zameniti ovu lošu i uspećete.
