Iako su mnogi nepoverljivi na pomen povremenog gladovanja, evo zašto ima i lekara koji se pridžavaju načina ishrane koji podrazumeva da se određeni broj sati u toku dana ne jede - baš ništa.
Povremeni post dobar je za zdravlje jer čini da se osećamo bolje, da imamo više energije i mentalne i fizičke. Ali, kad je reč o potpunom uzdržavanju od bilo kakve hrane tokom određenog vremenskog perioda, mišljenja se razlikuju.
Ima onih koji misle da je to štetno, ali ima i stručnjaka koji tvrde da je ova navika dobra za zdravlje.
U ovu drugu grupu spada i dr Luiza Petre, kardiolog, i stručnjak za kontrolu telesne težine, koja se i sama pridržava ovog pravila. Ona, naime, ne jede ništa tokom 14 sati u toku dana, koliko prođe između njene večere i doručka narednog dana.
"Povremeno uzdržavanje od hrane pomaže u smanjenju žudnje za određenim namirnicama, a poboljšava i raspoloženje i pamćenje. Takođe, ovaj princip pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od razaličitih tipova raka i kardiovaskularnih bolesti, a pomaže i kod Parkinsonove i Alchajmerove bolesti", kaže dr Petre za PopSugar.
Kako ovakav raspored obroka pomaže u regulisanju telesne težine?
"Proces razgradnje i varenja hrane traje oko pet sati, i u tom periodu nivo insulina je viši, a masti se ne razgrađuju. Kada se varenje završi, telo opet počinje da razgrađuje masti jer je nivo insulina pao. Nakon 12 sati, ulazimo u stanje posta koje je idealno za razgradnju masnoća", objašnjava ona.
Dr Petre kaže da ako samo malo produžimo vreme između večere i doručka, mi poboljšavamo sposobnost našeg organizma da troši masnoće.
"Trudim se da jedem dobar, bogatiji ručak i nešto slabiju večeru, jer mi ručak bogat hranljivim materijama omogućava da do večere ne pregladnim, a nemam ni potrebu za grickalicama između ručka i večere", kaže ona.
Možda pomogne, ništa vas ne košta da probate!
