Zdrava ishrana može biti dosadna ako je jednolična. Zato, pogledajte šta se sve jede na ovoja našoj planeti koja bogata ukusima.
BRAZIL
Brazilci se fokusiraju na neprerađene, tradicionalne namirnice i jedu u društvu.
Prema navodima sajta The Atlantic, Brazil je nedavno objavio nove smernice u ishrani koje promovišu manji unos prerađene hrane i okretanje tradicionalnim jelima. Smernice preporučuju tradicionalna brazilska jela koja sadrže namirnice kao što su pasulj, kukuruz i pirinač.
Na sajtu Brazil.org piše da je voće kao što su mango i papaja, povrće poput šargarepe i celera, juneće i svinjsko meso ili riba obično služi uz pirinač ili pasulj.
Sajt The Atlantic takođe izveštava da vlada u Brazilu podstiče svoje građane da koriste manje ulja i umaka, kao i da jedu sporije i u društvu. Otkriveno je, zapravo, da ako jedete sporije i u društvu tada pojedete manje i jedete svesnije.
FRANCUSKA
Francuzi jedu kvalitetnu hranu i ističu važnost kontrolisanja porcija.
Hleb, sir i vino – ovo su samo neki od tipičnih namirnica karakterističnih za francusku kuhinju, kao i riba, piletina i čorbe od povrća. Sajt Mind Body Green piše da za Francuze nijedna namirnica nije zabranjena, oni uživaju u hranu i jedu sa zadovoljstvom.
JUŽNA AFRIKA
Južnoafrikanci jedu manje mesa, a ishrana im se bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.
Profesor ishrane sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu sproveo je eksperiment tako što je Amerikancima uveo način ishrane Južnoafrikanaca i obrnuto, izveštava sajt NPR. Rezultati su pokazali da je način ishrane Južnoafrikanaca bolji jer jedu manje prerađene hrane, manje mesa, manje masnu, a više hranu bogatu vlaknima.
Tipičan južnoafrički obrok uključuje, između ostalog, kukuruzne uštipke, krokete od lososa, mango, pasulj i crni čaj.
KINA
Kinezi jedu dosta povrća i ne broje kalorije.
Ishrana se u Kini bazira na ribi, svežem povrću i supama. Zeleni čaj i pirinač su još neke od osnovnih namirnica kineske i azijske kuhinje.
Pored samih namirnica, upotreba štapića za jelo i serviranje hrane na manjim tanjirima pomaže Kinezima da jedu sporije i kontrolišu koliko su hrane pojeli. Oni, međutim, ne troše vreme na brojanje kalorija. Časopis The Independent otkriva da u kineskom jeziku ne postoji reč za kalorije.
GRČKA
Grci jedu dosta ribe i zdravih masti. Ovaj način ishrane uključuje zdrave masti iz ribe i maslinovog ulja, kao i povrće, hleb ili testo od celog zrna žitarica, i sveže voće.
INDIJA
Indijci tvrde da začini poboljšavaju ukus povrća.
Indijska kuhinja uključuje brojne začine, koji dodaju hrani boju i ukus, umesto kalorija i masnoća. Kumin, šafran, đumbir i kurkuma neki su od najčešće korišćenih začina. Kumin i đumbir povezuju se sa studijama koje tvrde da ovi začini pomažu u borbi protiv Alchajmerove bolesti.
Prosečan obrok u Indiji sadrži skrob iz namirnica kao što su basmati pirinač ili lepinja, meso ili ribu, povrće i turšiju. Namirnice bogate vlaknima, jogurt i sočivo, prave su zvezde indijske kuhinje.
ITALIJA
Italijani ne jedu samo testeninu, i uvek koriste visoko kvalitetne namirnice.
Manje porcije testenine kombinuju sa ribom, mesom ili povrćem. Porcije u ovoj mediteranskoj zemlji su dosta manje od porcija u Americi na primer, što je jedan od razloga zašto su Italijani zdraviji narod, piše "Independent".
Još jedna veoma važna stavka u italijanskoj kuhinji jesu visoko kavlitetne namirnice domaćeg porekla i obedovanje u društvu. Sajt WebMD kaže da obedovanje sa porodicom ili prijateljima, kako to Italijani čine, dovodi do toga da ljudi jedu više povrća, a manje pržene hrane.
JAPAN
Japanci jedu manje obroke, a ponekad jedu supu za doručak.
Kontrolisanje porcije je za Japance najvažnija stvar. Manje porcije ribe, povrća, voća, tofua i pirinča su ključna stavka njihove ishrane,piše sajt WebMD.
Japanci najmanju stopu gojaznosti u celom svetu. Povrće kao što je cvekla, mladice bambusa, nori i crni luka, između ostalog, čine važne sastojke japanske kuhinje.
ŠPANIJA
Španci uživaju u zdravim grickalicama i ređe jedu prženu hranu, a koštunjavo voće predstavlja veoma popularnu užinu u nekim delovima Španije.
Bademi, lešnici i slično pozitivno utiču na zdravlje srca i dovode do smanjenja količine zasićenih masnoća, soli i dodatog šećera u ishrani.
Španci retko prže hranu, i umesto toga je spremaju u obliku čorbe, peku je ili dinstaju.
ŠVEDSKA
Šveđani ne jedu mnogo povrća i voća, ali koriste neke druge zdravije namirnice.
I ovaj način ishrane je dobar, jer je stopa gojaznosti u Švedskoj 11 odsto, a životni vek im je oko 80 godina, piše "Forbes".
Nordijska dijeta je malo drugačija jer je umesto voćem i povrćem bogata kalcijumom i vlaknima koji se unose kroz mlečne proizvode, crni hleb, bobičasto voće i ribu.
