Kada kažemo Šerlok, mislimo na NJEGA! (FOTO,VIDEO)

Na Dan Šerloka Holmsa, podsećamo vas na zanimljivosti o najpoznatijem glumcu koji ga je igrao, i piscu koji ga je stvorio.

Pravo ime bilo mu je Piter Džeremi Vilijam Hagins, a u detinjstvu je otkriveno da boluje od disleksije, zbog čega mu je školovanje teško išlo. Ipak, završio je na Itonu, gde je otkrio ljubav prema izvođačkim umetnostima. Bio je talentovan pevač i deo hora na koledžu, a zatim je odlučio da studira glumu. Pošto je njegov otac, pukovnik Henri Hagins, bio užasnut činjenicom da sin želi da postane glumac, insistirao je da ne ukalja porodično ime, već da smisli pseudonim koji bi koristio na sceni.

Piter je odlučio da uzme svoje drugo ime, a kao prezime odabrao je naziv modne kuće čije je odelo imao - "Bret i kompanija", i tako postao Džeremi Bret.

Pedesetih je "harao" pozorišnom scenom u Londonu, a prvu veću filmsku ulogu imao je u ostvarenju "Rat i mir" iz 1956, sa Odri Hepbern u glavnoj ulozi.

Od početka šezdesetih, bio je često angažovan od strane britanske televizije, paralelno radeći u pozorištu gde je glumio kultne likove iz književnosti, uključujući mnoge iz Šekspirovog opusa.

Iako ga mnogi znaju po ulozi ekscentričnog detektiva Šerloka Holmsa, Bret je sa lakoćom igrao i komične uloge ("Merchant of Venice"), ali i negativce ("Baron" 1967).

Ceo svet upoznao je Breta kada je "Granada TV" snimila četiri sezone serije "Avanture Šerloka Holmsa".

Inače, on je jedini glumac koji je u profesionalnoj karijeri igrao i Holmsa, i doktora Votsona - simpatičnog pomoćnika velikog detektiva glumio je u pozorištu u Los Anđelesu 1980, a tada je uloga Holmsa bila poverena Čarltonu Hestonu.

Bret je studiozno pristupao svakoj ulozi, i šalio se da režiseri i scenaristi "nikako da ga puste u 20. vek" - često je igrao u istorijskim dramama.

Tako je bilo i sa Holmsom, kom je Bret pristupio kao ulozi života. Insistirao je da prouči ne samo Šerloka, već i Artura Konana Dojla, i zanovetao scenaristima za svaki detalj koji se ne bi u potpunosti slagao sa originalnim pričama pisca.

Ovo je, inače, jedan od retkih intervjua Artura Konana Dojla. Poslušajte!

Bret je ovako govorio o ulozi nakon prve sezone, u intervjuu časopisu "Armchair detective" 1985. godine. Novinar koji je radio intervju primetio je da je Bret, tokom celog razgovora, pušio i cigarete i šibice nazivao "aparatom za disanje".

"Moj uspeh u ulozi Holmsa zaista je pravo čudo, jer me njegov lik nije privlačio. Votson je više moj tip ličnosti. Čak mi je i stariji brat, kada je čuo da idem na audiciju, rekao - nemaš šanse, ti nemaš nikakve veze sa Holmsom. I ja sam rekao da to znam, a on je počeo da mi prepričava detalje neke priče o njemu. Shvatio sam da pored sebe imam 'enciklopediju' o Šerloku", rekao je on tada.

Mnogi manirizmi slavnog detektiva bili su produkt Bretovog razmišljanja o tome kako bi Holms - "koji se raspada kada ne radi, i vreme prekraćuje kokainom" - izgledao i ponašao se. Njegovo mahanje rukama, iznenadni, eksplozivni smeh, ili nagli pokreti kao što je bacanje na pod da pogleda otisak cipele, u potpunosti su bili Bretov doprinos liku.

Podsetite se najboljih momenata iz prve sezone!

Bret je, prisetile su se kolege sa snimanja, imao i muke kada je u pitanju lik Holmsa. Navodno ga je često sanjao, i to nisu bili prijatni snovi. Opisivao je Šerloka kao "um bez srca", i posle nekog vremena prestao da izgovara njegovo ime.

"Privuklo me je to što je drugačiji od mene - samotnjak je, nestabilan emotivno, a ja sam veseo i društven. Ponekad je taj kontrast u meni opasan", rekao je svojevremeno.

Serijal snimljen osamdesetih ukupno je obuhvatio 36 epizoda i pet filmova, emitovanih između 1984. i 1994. godine. Od ukupno 60 priča koje je autor napisao, snimljeno je 42, s tim što su elementi dve priče spojeni u jednu epizodu, pa ih je ukupno bila 41.

Njegova omiljena epizoda bila je "The Norwood builder".

O njegovom privatnom životu, brujao je London u drugoj polovini 20. veka. Oženio se glumicom Anom Mesi 1958, i dobio sina Dejvida, ali su se četiri godine kasnije razveli i Ana je javno izjavila da ju je ostavio zbog muškarca.

Od 1969. do 1976, bio je u vezi sa glumcem Gerijem Bondom, a posle toga opet se venčao, oženivši Džoan Saliven Vilson. Ostao je sa njom u braku do njene smrti 1985, a paralelno je bio u vezi sa glumcem Polom Šenarom.

Posle smrti druge supruge, počeo je da se ponaša čudno, pa su ga porodica i prijatelji nagovorili da potraži pomoć stručnjaka. Ustanovljeno je da boluje od manične depresije, i prepisan mu je litijum. Bret se opirao jer je lek navodno uticao na njegovo razmišljanje i koncentraciju, ali je imao i nezgodan neželjeni efekat - zadržavanje vode. Inače mršavi glumac počeo je da otiče i goji se.

Pušio je dve pakle dnevno, i imao ozbiljne probleme sa plućima i srcem. Hospitalizovan je više puta, što zbog tih, što zbog mentalnih problema, i javno je govorio o tome da mentalne bolesti ne bi trebalo skrivati, već tražiti pomoć.

Poslednjih nekoliko godina života, po setu "Holmsa" kretao se noseći masku sa kiseonikom. Konačno, 12. septembra 1995, srce ga je izdalo. Kasnije je utvrđeno da je imao problema sa srcem zbog reumatske groznice koju je preležao kao dete, i da mu je srce bilo dva puta veće od istog organa normalnog čoveka.