Budite pametni, ne kupujte bolest

Autor:

Čak i ako vi sami mislite da ste zdravi, farmaceutska industrija će pokušati da vas uveri u suprotno. Razlog je u želji da vas podstakne da počnete da kupujete lekove. Ne nasedajte!

0
A- A A+
apoteka apoteke lekovi zdravstvo dijagnoza pacijenti Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

  Uobičajene uspone i padove u životu danas nazivaju mentalnim poremećajima. Svakodnevne tegobe pretvorene su u zastrašujuća stanja. U skladu s tim, obični ljudi sve više postaju pacijenti, kažu Rej Monihan i Alen Casels, autori knjige "Prodavanje bolesti".

Jeste li se ikad zapitali zašto su menopauza i predmenstrualni sindrom odjednom postali ozbiljni problemi za koje bi, prema savetu lekara, trebalo da uzimamo lekove? Zar to nisu uobičajena prirodna stanja, s kojima su se generacije pre nas normalno nosile?

Čak i ako vi sami mislite da ste zdravi, farmaceutska industrija će pokušati da vas uveri u suprotno. Razlog je u želji da vas podstakne da počnete da kupujete lekove za "nove bolesti i poremećaje", čije nazive često ni sami ne možete dokučiti.

Mnogi lekari i stručnjaci koji kreiraju opšte mišljenje o bolestima i lekovima nalaze se na platnom spisku farmaceutskih kompanija. Saradnja između lekara i farmaceuta postala je toliko tesna da je poverenje velikog broja pacijenata u lekare poljuljano.

Brojne organizacije za zaštitu prava pacijenata takođe finansira farmaceutska industrija.

Stoga one, umesto da zaista štite prava pacijenata, čine upravo suprotno - rade na "podizanju svesti" o sve većem broju "bolesti" koje treba što pre početi lečiti.

lek, lekovi Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

"Podizanje svesti" o bolestima ili marketing straha

Poražavajuća je činjenica da više od polovine "naučnih istraživanja" o delovanju i učinku lekova finansira - farmaceutska industrija. To znači da se dobrobiti brojnih lekova često prenaglašavaju, a nuspojave i štetni učinci prećutkuju. Nezavisna istraživanja u brojnim slučajevima su pokazala bolji učinak placeba ili lažnih lekova nego "pravih", piše "Alternativa za vas".

Zato, pre nego što sledeći put odete u apoteku, ozbiljno se zapitajte: Treba li mi zaista ovaj lek?

Kako bi farmaceutskekompanije ostvarile što veći profit, osmislile su tzv. marketing straha. Zadatak tog marketinga je, na primer, uveriti žene u menopauzi da će im se, ako ne uzimaju hormone, dogoditi srčani udar ili će oboleti od Alchajmerove bolesti.

Cilj tog marketinga je, između ostaloga, uveriti roditelje da njihovi tinejdžeri treba da uzimaju lekove čak i za blaže oblike depresije jer bi u protivnom mogli da učine samoubistvo.

Kako bi pomogao farmaceutskim kompanijama u ostvarenju profita, njujorški reklamni stručnjak Vins Peri počeo je da primjenjuje vrlo lukav trik. On je pomogao da se "stvore" potpuno nove bolesti i novi poremećaji kao što su adultni poremećaj deficita pažnje, erektilna disfunkcija ili predmenstrualni disforični poremećaj.

Ovo su stanja koja su farmaceutima idealna za širenje tržišta:

Visok holesterol

Iako povišen nivoh olesterola kod bolesnih ljudi može povećati rizik od srčanog i moždanog udara, pitanje je koliko komercijalni lekovi tu pomažu. Danas znamo da su neki statini, lekovi za snižavanje holesterola, uzrokovali smrtne slučajeve pa su bili povučeni iz prodaje. Bez obzira na to, brojne zemlje su potrošile više novca upravo na lekove za holesterol nego na bilo koje druge.

Najveće farmaceutske kompanije od lekova za holesterol godišnje zarade čak 25 milijardi dolara.

Zdravi ljudi holesterol u krvi mogu smanjiti bez lekova, na prirodan način, promenom stila života, vežbanjem, odgovarajućom prehranom, prestankom pušenja i slično.

lek, lekovi, pilula, pilule Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Depresija

Antidepresivi spadaju među najprodavanije lekove u svetu. Koliko je njihova upotreba porasla, svedoči primer Australije. Prepisivanje antidepresiva mladim Australijancima, od 15 do 24 godine između 1990. i 2000. povećalo se čak za deset puta.

Međutim, kada je reč o novim antidepresivima, njihove dobrobiti su vrlo male, a rizici puno veći od onoga što se službeno navodi. Neke od nuspojava uzimanja tih lekova su seksualne teškoće i porast suicidalnih misli.

Farmaceutske kompanije i njihovi stručnjaci previše naglašavaju ulogu neravnoteže serotonina kao uzroka depresije. Tako, zapravo, žele da povećaju prodaju lekova poput Prozaca i Paxila.

Menopauza

Iako je reč o normalnoj fazi u životu svake žene, farmaceutska industrija je menopauzu nazvala poremećajem gubitka estrogena.

Žene u menopauzi koje uzimaju dodatnu hormonsku terapiju trebale bi da znaju sljedeće: ta terapija dugoročno ugrožava žensko zdravlje, povećava rizik od srčanog i moždanog udara, nastanka krvnih ugrušaka i raka dojke.

S druge strane, u svetskim časopisima sve češće možemo videti slavne glumice i druge osobe iz javnog života koje pozivaju žene da u menopauzi uzimaju estrogen. Sve je to deo marketinškog trika zahvaljujući kojem farmaceutske kompanije zadovoljno trljaju ruke.

Državna ženska zdravstvena mreža, sa sedištem u Vašingtonu, poručuje da menopauza nije bolest, već prirodna telesna funkcija.

Osteoporoza

Smanjenje gustine kostiju u zrelim godinama, poznato pod nazivom osteoporoza, prirodna je pojava koja ne bi trebalo da nas zabrinjava. Ali, sa svih strana nas uveravaju da osteoporozu treba lečiti kako nam se ne bi dogodio prelom.

Strah od preloma kostiju nije opravdan jer se prelom događa samo u slučajevima izrazito smanjene gustine, što je vrlo retko.

Merenje gustine kostiju kod žena je još jedan primer sprovođenja marketinga straha. Normalnom se smatra gustina kostiju jedne tridesetogodišnje žene, a gustina kostiju starije žene smatra se abnormalnom. Tako se potpuno zdrava žena u zrelim godinama, kojoj se prirodno smanjuje gustina kostiju, proglašava bolesnom.

Sve vijesti