Mrzi vas? Dete više voli da gleda crtaće, igra igrice? Sve su to izgovori i mogu "skupo da koštaju" i vas i vaše dete!
Međunarodni dan dečije knjige u celom svetu se obeležava 2. aprila, i to već pola veka. Sve je počelo kao uspomena na rođenje pisca Hansa Kristijana Andersena, ali je cilj, zapravo, da se promovišu dečja književnost i čitanje.
Svake godine Druga nacionalna sekcija Međunarodnog odbora za dečiju knjigu (The International Board on Books for Young People - IBBY) je internacionalni sponzor Međunarodnog dana dečije knjige, i ima zadatak da osmisli temu, poster i odabere autora koji će uputiti poruku deci širom sveta.
Ove godine to je Rusija i tim povodom je ruski pisac za decu Sergej Makhotin uputio poruku "Hajde da rastemo uz knjigu", u kojoj skreće pažnju na sve ono što su njemu značile knjige tokom života.
Deca vole da se zabavljaju, a knjige mogu biti veoma zabavne
"Kada neki dečak ili devojčica kaže da ne voli da čita, to me nasmeje. Ne verujem toj deci. Oni jedu sladoled, igraju igrice i gledaju zanimljive filmove. Drugim rečima vole da se zabavljaju, a čitanje nije samo težak posao usmeren na razvoj osećanja i ličnosti, to je pre svega veliko zadovoljstvo", istakao je Makhotin.
On je ispričao da je kao dete, praveći kuće od igračaka, umesto krova stavljao slikovnice koje su mu pružale sigurnost. Kada je malo porastao i naučio da čita, knjige u njegovoj mašti su sve više ličile na leptira, pticu, tek onda na krov kuće, a kada bi uzimao knjigu i počinjao da je čita, smirivala ga je, vodila u druge zemlje i svetove, širila maštu.
"Koje je uživanje držati novu knjigu u rukama! U početku ne znate o čemu je knjiga. Odolevate da otvorite prvu stranicu. Kako dobro samo miriše! Nemoguće je razdvojiti da li je u pitanju mastilo, lepak... ne nije. To je prosto miris knjige, uzbudljiv i jedinstven. Neke stranice se zalepe, kao da se knjiga još nije probudila. Budi se tek kada počnete da je čitate", napisao je Makhotin u svojoj poruci deci u svim delovima planete.
Nije poznato da li su njemu roditelji čitali knjige kada je bio mali, pa ih zato sada toliko voli, ali psiholozi i pedagozi kažu da je to siguran način da dete zavoli pisanu reč.
Bez obzira na to koliko je dete, čitajte mu. I dok je toliko malo da "ništa ne razume", čitajte mu. Pa i kad poraste, doraste do toga da samo može da čita, čitajte mu ponekad. Zato što će ti dragoceni trenuci biti prilika da uživa u toplini, u vašem glasu, dikciji, u tonu maternjeg jezika. I zato što će, ako mu nekad bude teško u životu, moći da prizove taj osećaj sigurnosti večeri obojenih maminim ili tatinim glasom.
Anketa
Da li čitate knjige svojoj deci?
-
Da, uživamo i dete i ja u tome
100% (1)
-
Samo pred spavanje
0% (0)
-
Bih, ali nemam vremena
0% (0)
-
Moje dete ne voli knjige
0% (0)
Uzrast određuje vrstu knjige
Deca od jedne do dve godine najviše vole čvrste knjige (od debljeg kartona), koje mogu da nose sa sobom. Njihovi omiljeni sadržaji u knjigama su slike i fotografije dece koja rade aktivnosti koje su njima bliske, kao što su spavanje, igranje, jelo i u kojima ima samo po nekoliko redova teksta na svakoj strani.
Deca od dve do tri godine preferiraju knjigekoje su zanimljive i smešne. Teme koje njih zanimaju su porodica, sklapanje prijateljstava, hrana, životinje, vozila. Tekst treba da bude dat kroz rimu ili sa određenim ritmom.
U periodu od treće do pete godine vole knjige sa pričama, o deci koja su slična njima samima, ali o udaljenim mestima i školi. U ovom uzrastu ih zanimaju i knjige gde se uče slova i brojevi. Pored toga, u svim navedenim uzrastima vole knjige koje ih na neki način iznenađuju, na primer, kroz razne zvukove koji se čuju kad se okreće stranica, odnosno one knjige koje su interaktivne.
Deca od pete godine do školskog uzrasta vole bojanke i knjige koje su u veselim bojama, sa velikim brojem ilustracija. I dalje ih od tema zanimaju porodica i svakodnevni život, s obzirom na to da se tako mogu najlakše prepoznati u glavnim junacima i povezati sa njima. U ovom periodu naročito su im zanimljive bajke u slikama.
Deci do šeste godine starosti koju će knjigu da kupe određuju roditelji (70 odsto svih dečijih knjiga kupuju žene srednjeg obrazovanja i sa prosečnim dohotkom) i prijatelji, a 75 procenata ovih kupovina se obavi u klasičnim knjižarama.
U nižim razredima osnovne škole, usled razvoja čitalačkih sposobnosti, njima se mogu ponuditi obimnije knjige (i od nekoliko stotina strana u četvrtom razredu), koje se odnose na avanture, fantazije i misterije. U višim razredima osnovne škole deci se nude već knjige sa dosta širokim spektrom tema, a koje će izabrati, zavisi od već njihovih izgrađenih preferencija. Njihov književni ukus određuju majke, nastavnici i očevi.
Pročitajte i ovo:
