I zdrava ishrana prestaje da bude zdrava ako ste njome opsednuti.
Ortoreksija je nezdrava opsesija zdravom ishranom koja dovodi do toga da osoba jede samo "dobru i zdravu" hranu, a da izbegava "loše i nezdrave" namirnice.
Iako još uvek nije zvanično klasifikovana kao poremećaj u ishrani, može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Samo jedna od posledica ortoreksije je da ljudi postaju anksiozni kada razmišljaju o hrani.
Deljenje namirnica isključivo na dobre i loše ohrabruje ljude da misle o namirnicama kao da je sve crno ili belo. Na primer, kada osobe koje pate od ortoreksije smatraju da su pojele neku lošu namirnicu, osećaju grižu savesti i izjeda ih osećaj da u nečemu nisu uspeli.
Osim toga, problem kod ovakvog načina ishrane, odnosno opsesijom zdravom ishranom jer da im se jede baš ono što "ne smeju". Jer, tako funkcioniše ljudski mozak - želimo baš ono što nam je "zabranjeno".
Mnogi ljudi koji pate od ortoreksije jedu zdravo kada su u društvu i svoje Instagram naloge zatrpavaju fotkama zdravih namirnica, a kada su sami prejedaju se "lošom" hranom.
To dovodi do toga da se osećaju posramljeno i da se u nekom trenutku gade sami sebi.
Naravno, to ne znači da sve osobe koje se zdravo hrane imaju poremećaj u ishrani.
Ono što je zajedničko ljudima koji pate od anoreksije, bulimije ili ortoreksije je da dosta vremena razmišljaju o hrani, u pripremi i pokušaju da kontrolišu šta jedu.
Iako su njihovi motivi drugačiji - oni koji pate od ortoreksije su žele da jedu zdravije, dok ljudi koji pate od anoreksije ili bulimije brinu zbog telesne težine - posledice su u suštini iste: gubitak kilograma, nedostatak hranljivih sastojaka, izbegavanje društvenih okupljanja gde će se posluživati hrana…
Da bi se prevazišla ortoreksija, potrebno je da osoba prestane da razmišlja o namirnicama isključivo kao o dobrim ili lošim i da o tome razmišlja kao o "gorivu" za organizam, "sredstvu" za umirivanje gladi i izvoru zadovoljstva.
